Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/humoranetumor

Marketing

neke dane bih izboksala. uzela bih dan i onda bih ga dobro sa svih strana zbombala i pitala...kae dan? buš još bio zločesti?

evo jučer...jedva sam čekala pol sedam. i onda sam skočila iz kreveta, istuširala se tak brzo da mi je ostalo još sapunice između prstiju, uzela cuku za lajnu i vukla na veterinarski faks. i onda nije vozio tramvaj šubićevom jer sad su tamo radovi pa sam još i hodala. je je kad me vidite da se vozim sa psom u tramvaju bacite nas kroz prozor...iš vun bolesni pas i ja. i onda sam došla tamo i čekala jer bilo mi je bitno da budem prva jer sam morala i ja u bolnicu. bio je to dan moje terapije. i ispalo je da pas mora na narkozu i vadit klas iz uha. i pas je išo na narkozu i izvadili su mu klas. i on je plakao. jeste li vidjeli psa da plače? e pa ja prvi put. i plakala sam skoro s njim. i popiškio se od straha, bola i svega. onda sam vikala nek ga puste, odvežu i maknu se. nisu htjeli i rekli su da sam uzrujana gospodična i da je to normalno, al ja sam htjela, jer znam što hoću, svog psa bez trauma, suza i straha. i dobila sam ga.

i onda sam ostala sama, bez auta, svi su bili na poslu, kasnila sam u bolnicu, a psu je visio jezik iz usta i nije znao za sebe. totalna nemoć. i koga nazvat, šta napravit? opet bivšeg. došo, odvezli cuku, pa mene. i onda je počeo dio broj dva.

nazvala sam pink...nisi mi više uopće prijateljica jer kasniš. a sestra je dignula cijelu bunu jer nisi došla i spasila sam te. izvoliš mi donijet kavu iz zahvalnosti. kokoš mi nije donjela. i onda smo počele maltretirat cijeli odijel. nije bilo pacijenata jer su svi otišli na godišnji. super mi je kako ljudi uzimaju godišnji od bolesti, kad bih bar ja to mogla. pink se došla prijavit za magnetsku rezonancu a ja sam imala svoju terapiju al je ostala samnom...maltretirat. sestra me bola u port, u srce..ja sam rekla au mijau a pink mi je napisala na ruku da je ona najbolja. kak laže. onda dok je u mene curilo ona i sestre su se igrale rata s injekacijama i vodom. to su vam inače sestre od šezdeset godina al u top formi. užasno mi je bezveze jer sam ja morala ležat. kad ustanem dok sam na terapiji i hodam po bolnici s tim stalkom na koturaljkama, kao prošli put, počne mi ići krv iz porta i onda vičem umrijet ću umrijet ću ide mi krv iz srca, pa počnu sestre trčat po hodniku a ja im kažem aaaaa jesam vas i dobijem po piksi. znaaam nije šala za seljaka, ne ..nije žvaka za seljaka, nosila sam te u krvi, a sad će njome da se hrane crvi. i onda kad su napokon svi završili u ludnici pink je otišla doma a ja sam se još malo nadroksala pa sam išla maltretirat doktoricu da mi smanji dozu kemoterapije preko ljeta inače ću si počupat živce iz prstiju na rukama i nogama. i sve sam joj opisla, pokazala, pantomimizirala nuspojave i pristala je..je. i onda sam i ja rekla cmok bok.

Post je objavljen 14.07.2010. u 23:30 sati.