Marketing
Klapske pisme od kojih se naježite
Tamo kod Jedvagenija inspirirala me za ovaj lakoglazbeni post njegova nadahnuta slušaonica pisama od kojih se naježite. Kako sam osobno od lako naježljive vrste - ježim se često na sve šta je dobro 
a dobroga u glazbi falablogu ima napretek.
No moram u skladu s ovim ljetom koje nas okružuje odvojiti ono posebno ježenje koje me obuzme na našu klapsku pismu, na one glasove koji zvuče kao jedan i koji tako iskonski predstavljaju našu Dalmaciju, ma što god štand-prodavačice sa turbo-folk Cecom na banku i holivudske zvijezde u prolazu mislile o tome, nemam ništa protiv folka ko voli slušat da ga sluša (i usput sebi ispirat mozak) - ali klapa je zvuk Dalmacije kojeg ja smatram svojim...
Ovo će biti jedan mali subjektivni popis klapskih pisama od kojih se osobno ježim, popis bez posebnog reda osim onog po mom sudu - vrha vrhova - kojega sam kao što vidite već stavila na vrh:
Testamentum barba Ljube Stipišića Delmate u izvedbi Vokalista Salone (tenor Špiro Jurić). Šta barba Ljubo napiše to je u vičnost. A Testamentum je meni više od pisme, to je filozofija i zen, to je ona mikelanđelovska ruka uprta u nebo koja dotiče božju ispruženu ruku, to je... to.
Ali takvih pisama od kojih mi se našušure sve dlačice po rukaman i krenu trnci niz kičmu, falablogu u našoj dalmatinskoj klapskoj pismi ima - napretek. Ajmo ih navest par:
Cvijet čežnje - opet piva Špiro, mila majko lipote!
Kod Lepanta sunce moje - znam da znate šta je Lepant i ča se tamo zbilo, učila se povijest, jel´ tako...
*Dalmatino povišću pritrujena
...opet barba Ljubina, ovaj put himna dalmatinske klapske pisme, u izvedbi legendarne klape odnosno okteta DC Vranjic sa legendom Joškom Prijićem prvin (specifičnim gotovo nazalnim tenorom) i Špirinim ćaćom kao drugim. Ovi vični mladići iz DCa su legende klapskog pivanja!
Sutra će te ponit - u izvedbi klape Cambi
Loza u škripu
...onda ove Vicine koje su klape preuzele, ali koja god klapa da ih piva one su Vicine i ja u njima uvik čujem samo nenadmašenoga velikoga njega:
Pismo ćali
Zvona moga grada
Bodulska balada
...a onda su tu i one otpivane toplo i široko, kako su nekad pivale sve naše klape, sve do današnje komercijalizacije i kako je ja nazivam - robotizacije, di se piva tehnički savršeno, točno, presavršeno, ali bez duše... e ove su nekoć pivane sa dušom:
Sušna zikva na škoju - u izvedbi stare klape Maestral (poslušajte tu toplinu i mekoću glasova, nema toga više, ne čujen to danas ni u jednoj klapi)
Kapetane moj - u izvedbi klape Trogir
Jute san se zajubija - legendarna dalmatinska pisma kojoj čak ni Bregović nije odolija pokrast je za film ´Kraljica Margot´ ako se sićate.
*Pismo moja hrli tamo/Oj ti dušo moje duše
...a tu spadaju i pisme drugih legendi klapskog pivanja (uz klape DC, Filip Dević, klapu Lučica, Jedinstvo, Split, Sinj, Maestral, Kamen, Trogir etc.) - pisme klape Šibenik, njenog drugog tenora Bubice, matere i ćaće, alfe i omege, počela i kraja, današnje Masline:
Nemoj šiti stara majko (Svilen sarafan)
Zaludu me svitovala mati
Klapo moja
Omili mi u selu divojka
Zlata jemaš, dare primaš
Testamentum barba Ljube Stipišića Delmate u izvedbi Vokalista Salone (tenor Špiro Jurić). Šta barba Ljubo napiše to je u vičnost. A Testamentum je meni više od pisme, to je filozofija i zen, to je ona mikelanđelovska ruka uprta u nebo koja dotiče božju ispruženu ruku, to je... to.
Ali takvih pisama od kojih mi se našušure sve dlačice po rukaman i krenu trnci niz kičmu, falablogu u našoj dalmatinskoj klapskoj pismi ima - napretek. Ajmo ih navest par:
Cvijet čežnje - opet piva Špiro, mila majko lipote!
Kod Lepanta sunce moje - znam da znate šta je Lepant i ča se tamo zbilo, učila se povijest, jel´ tako...
*Dalmatino povišću pritrujena
...opet barba Ljubina, ovaj put himna dalmatinske klapske pisme, u izvedbi legendarne klape odnosno okteta DC Vranjic sa legendom Joškom Prijićem prvin (specifičnim gotovo nazalnim tenorom) i Špirinim ćaćom kao drugim. Ovi vični mladići iz DCa su legende klapskog pivanja!
Sutra će te ponit - u izvedbi klape Cambi
Loza u škripu
...onda ove Vicine koje su klape preuzele, ali koja god klapa da ih piva one su Vicine i ja u njima uvik čujem samo nenadmašenoga velikoga njega:
Pismo ćali
Zvona moga grada
Bodulska balada
...a onda su tu i one otpivane toplo i široko, kako su nekad pivale sve naše klape, sve do današnje komercijalizacije i kako je ja nazivam - robotizacije, di se piva tehnički savršeno, točno, presavršeno, ali bez duše... e ove su nekoć pivane sa dušom:
Sušna zikva na škoju - u izvedbi stare klape Maestral (poslušajte tu toplinu i mekoću glasova, nema toga više, ne čujen to danas ni u jednoj klapi)
Kapetane moj - u izvedbi klape Trogir
Jute san se zajubija - legendarna dalmatinska pisma kojoj čak ni Bregović nije odolija pokrast je za film ´Kraljica Margot´ ako se sićate.
*Pismo moja hrli tamo/Oj ti dušo moje duše
...a tu spadaju i pisme drugih legendi klapskog pivanja (uz klape DC, Filip Dević, klapu Lučica, Jedinstvo, Split, Sinj, Maestral, Kamen, Trogir etc.) - pisme klape Šibenik, njenog drugog tenora Bubice, matere i ćaće, alfe i omege, počela i kraja, današnje Masline:
Nemoj šiti stara majko (Svilen sarafan)
Zaludu me svitovala mati
Klapo moja
Omili mi u selu divojka
Zlata jemaš, dare primaš
...i za kraj nešto simbolično:
Misao svijeta S.S.Kranjčevića - u izvedbi klape Sv.Juraj HRM
Nadam se da ste u ovom bogatstvu naše tradicije pronašli nešto i za sebe, živili mi!
Post je objavljen 12.07.2010. u 04:00 sati.