Marketing
Novi bolid u Novome ...
Opet će mi reč @plava da jeman senzacionalističko-bombastične nastrojene naslove, ali ča ću ja kad je to jače od mene. Malo igre ričima i poigravanja sa mojon privremenon adreson, na drugi kraj Kaštili, još nikoga nije ubilo ... 
Ča san triba napisat ... da mi auto gre na vodu ... ka ča je moj ekološki nastrojen kum primjetija. Glede toga da su me svugdi danas vidili, pa je posumnja u energetske sposobnosti moga maloga Mađara sa kosin očima.
Dunkve, Suzuki Swift se proizvodi u Suzukijevoj fabriki u Mađarskoj. Pa san ga čeka deboto misec dan. Straj me je i promislit koliko bi ga čeka da je dolazija iz Zemlje izlazećega sunca ... Siguro bi je čeka ka i Roko svoju gitaru ča mu je još u srednju školu zapela na carini, eno, reka mi je danas da mu taman ovi dan triba doč.
Danas san obavija sve ča san jema obavit. Sredija papirologiju. I meknija tablice ... I priko više toga. Zato se more bit i učinilo mome kumu @pechini da me od bote vidi na više misti. A kako on voli znat sve ča mu pade napamet da bi triba znat ... eto, sad mislin da mu je srce na mistu jerbo još nije niko, pa ni ja, zajeba zakone fizike. Nisu to zakoni RH, pa da sličidu na ementaler.
A i potrošnja ... mislin tonobila ... je u granican normale. Ionako se triba priviknit na novo prometalo, u svakome pogledu.
Da san danas naplaćiva udisanje mirisa novega auta, moga san bit puno je reč bogat čovik, ali skupilo bi se za dobru večeru za dvoje.
A o guštima same vožnje neću još ni pričat. Triba se posebno pazit do iljadu kilometri. I prvega servisa. Dobro, neću ni onda palit gume, ali eto ...
Jučer me je čak i ferma pulicjot. Manija lizalicon, vidi on auto bez tablic, namirisa krv ... ali kad san se približija, i kad je vidija da su kesice još na sicevima, samo mi je učinija mot da gren dalje.
I evo, gren i ja dalje. U krpe. Previše se toga lipga dogodilo u ova dva tri dana, a da ne bi sačeka još malo da se slegnu dojmovi. I posebna hvala jednome od moji vatrogasaca ... koji nije tija prihvatit ponuđeno piće, uz najblekastiju skužu za koju san čuja: ... pa ča, ka da mu je prvi novi auto ... Ne znan je li to iz njega progovorila đelozija, glupost ili samo linost, jer mu se biće nije dalo dignit sa klupe u dvorištu, di je tako lipo lambika vjetrić mio ... Rekli bi u mome selu, tako bi i da ... A kad malo zagreben po sjećanjima, to je bija isti oni ča je nazad dvadesetak godin reka da je @acivi kupija u Vatrogascima kompjuter samo zato da se ja mogu igrat.
Boki dlaku minja, i kosa mu je malo posidila, ali ćud ne minja, jema bit, nikad ... Amen!
Zdravi i veseli bili!
P.S. Kad već pričamo o vatrogascima, evo i jednoga maloga daška prošlosti, taman pristigloga iz Baroknoga grada. Davne 1983. godine držali smo u Vatrogasnome domu disko. A kako u ona doba nije bilo Čipoteka, Emezeta, i ostalih papilova-centara, tribalo je napravit light-show ...
... trčeće svitlo, vidljivo je iz priloženoga. A nije vidljivo iz priloženoga da je još uvik u funkciji. Na veliko zadovoljstvo jednoga naturaliziranoga Bumbara, porijeklon iz ovi krajeva. E sad je stvarno dosta. Došla je Zakonita pa mi je udunila svitlo ... a zamalo i kompjuter. Laka noć!
Update:
11. srpnja 2010. 16:44
Sinoć je bila u Sućurcu, "Noć vatrepola" (prepisano sa plakata!), o čemu morete malo više pročitat OVOD
Ja san bija i bilo mi je lipo. Možda nije "Splitsko ljeto" i neka predstava koju bi razumija samo Zlatko Gall i pok, Anatolij Kudrjavcev, ali malo opuštanja i friške arije u ova 'ebena vrimena ne more nikome naškodit. Dapače, čak štoviše ...
Post je objavljen 09.07.2010. u 23:09 sati.