Marketing
LITNJI ĐIR
U litnje popodne ili pridvečer volin napravit đir, dva po rivi.
Lagano, s noge na nogu, kolafjaka.
Izgubit se u šušuru, šarenilu. A opet bit nekako mirna.
Gledat ljude.
A uz to, nikome nisi čudan s fotoaparatom u ruci jer ih svi imaju. Još samo moram kupit šešir i dojam strankinje bit će potpun.
Bacit poogled na brodove. Ima li možda koja nova? Neka posebna.
Volim vidit lip brod, velik, sjajan, ali nisam baš od onih šta padaju u afan i do besvjesti stoje isprid njih i slikaju se.
Zanimljivo je da čim se za rivu veže neka ovako velika jahta, pogotovo ako se doćuhne da je od neke poznate face obavezno se ljudi namištaju isprid skala i slikaju.
Povremeno volim sist na klupu i iz prikrajka gledat.
Dicu sa sladoledom, frizure, japanke, sandale, torbice, litnjeg dida Mraza, vridne muškiće, jarbole.
Nekakvu čudnu palmu.
I krov sa jarbolom.
Lagano proć kroz grad.
Jarboli kao da pridržavaju vrata od Grada.
U kantunu posloženi i pripremljeni instrumenti.
Na drugim vratima čuje se lagano prebiranje po žicama gitare.
Polako kroz park pa priko drvenog mosta kući.
Post je objavljen 10.07.2010. u 07:47 sati.