1. Odlučila sam se kako ću pisat. Pisat ću u prvom licu kad se u postu bude radilo SAMO o Zarinim osjećajima, a kad mi bude trebalo, bit ću pripovjedač. Zbunjujuće, ha? Ma naviknut ćete se. xD Ovaj post, prvo lice. :D
2. Odlazim u Slavoniju na tjedan dana, a tamo neam internet. Možete novo očekivati u nedjelju ili ponedjeljak, ovisno o povratku. Sad da ne gnjavim više, novo. :)
Nisam znala točno što je dijete htjelo. Mislim, činio se ozbiljan kad je rekao da moramo razgovarati, ali ne znam što bih mogla očekivati. Ipak je to samo petogodišnjak. Opet, do sada je već par puta pokazao da je intaligentan i dobro odgojen. Mora da se Tom drastično promijenio u ovih 5 godina. I bolje mu je da je jer sad ima malo dijete.
-Znate, neću duljiti. Mislim samo da morate neke stvari znati.-, počeo je Michael. Sad sam shvatila da se radi o nečem ozbiljnom.
-Vidite, moj tata...On....Mi smo već dugo sami. Ja znam da sam mu veliki teret...-, prekinula sam ga tu.
-Vjeruj mi, tata te jako voli. Sigurno mu nisi teret.-, pomilovala sam ga po kosi.
-Jesam. Oboje to znamo. I pitanje je samo vremena kad će...puknut, jel. Sigurno mu je već dosta. Ne može sve baš sam, a sam je. On uvijek kaže da smo sami sebi dovoljni, ali...ne znam baš.-, pogledao je prema tlu i zaljuljao nožice kojima još nije mogao dotaknuti pod.
-Mike...-, pogledala sam ga, -Ne brini se za to. Tata ti je dobro. I ti si isto dobro, a najbitnije je da si dio njegovog...ne, ti jesi njegov život. On te jako voli.-, nasmiješila sam se.
-Znam...Volim i ja njega. Zato ga ne volim gledati tužnog. A tužan je. Stalno.-, glas mu se polako stišavao.
-Danas se nije činio tužnim.-, začudila sam se.
-Jer je vidio vas.-, uzbuđeno me pogledao i kleknuo na sjedalo, -Znate..znam da to nije u redu i tata mi je rekao da nikad to ne smijem jer pravi muškarci to ne rade.-, nasmijala sam se, -Kopao sam mu po stvarima i našao sam neki fotoalbum. Sve je bilo prašnjavo osim tog fotoalbuma, pa sam zaključio da ga je tata nedavno koristio. Unutra su bile naše obiteljske slike i slike vas i tate. Mislim, naše su bile lijepo posložene u albumu, a vaše samo ubačene među korice. Nisam mogao pokopčati što tata radi s nekom nepoznatom ženom sve do sad.-, mali se nasmiješio.
-Ostavi se ti policijskog posla.-, nasmijala sam se. Samo se okrenuo prema naprijed.
-Ramirez, u hotel molim te.-, rekla sam vozaču.
-Da, gospođice.-, po glasu mu se čulo da je impresioniran našim malim prijateljem. Nasmiješila sam se Michaelu.
-Bit ćemo tamo jako brzo.-
-Znam, izračunao sam.-, raširila sam oči širom.
-Ti...računaš? Mislim, znaš računati?- iznenađeno sam pitala.
-Da, zapravo to nije tako teško, samo procjenim brzinu kojom se automobil kreće.-, pogledao je kroz prozor, -A rekao bih da se vozimo oko 60 na sat, znam kolika je kilometraža odavde do hotela jer mi je tata dao plan i onda samo izračunam.-, slegnuo je ramenima i pogledao me.
-Ramirez?- još uvijek sam gledala u Michaela.
-Da?-
-Koliko brzo voziš, molim te?- pogledala sam prema tamnom staklu limuzine.
-Oko 60 na sat.-, nasmijao se. Samo sam pogledala u Michaela koji je desnom rukom popravio naočale nabivši ih natrag na nos i prekrižio ruke na prsima.
-Dobro, koliko brzo ćemo stići?- pitala sam ga.
-Izuzevši semafore, prolaznike i saobraćajku koja je vrlo vjerojatno na slijedećem križanju, 13 minuta.-, mali je nakrivio glavu i nasmiješio mi se.
-Ramirez, kol...-
-Oko 13 minuta.-, odgovorio mi je prije nego što li sam uopće pitala. Napravila sam neku čudnu facu.
-Svaka čast.-, nasmiješila sam se.
-Oh, nije to ništa. Znam i korijenovati.-, rekao je to kao da je sasvim normalno.
-Ja ne znam.-, nasmijala sam se. Obećao mi je da će me naučiti.
-Možda ti ide i fizika!- Ramirez se javio.
-Striček, ja imam samo pet godina.-, zahihotao se mali, a nas dvoje skoro raspali od smijeha. Uskoro smo, točno po procjeni stigli do hotela. Ramirez mi je otvorio vrata i oboje smo izašli van. Tom je odmah dotrčao.
-Jesi pio kolu?- čučnuo je ispred njega i popravio mu košuljicu.
-NISAM! Naporan si, tata!- mali ga je zagrlio.
-Ma kad te ja pljesnem...-, nasmijao se i podigao malog, a ovaj je vrištao od smijeha. Nasmijala sam se i produžila do Rodriga.
-Bolje mu je da makne to Nińo, hombre!- nasmijala sam se na to.
-Šta ti je? To je samo dijete!- potapšala sam ga po ramenu.
-Teta Zara!- začula sam iza sebe i okrenula se.
-Molim?- vratila sam se do njih dvojice i čučnula pored.
-Molim vas, objasnite tati da NISAM jeo slatkiše prije jela!- Michael mu se izbeljio. Nasmijala sam se.
-Nije jeo slatkiše, oh, NAJKUL oče.-, svi smo se nasmijali, -I ne moraš me zvati teta Zara i govoriti mi vi. Osjećam se staro tada.-, Tom se nasmijao.
-A inače je izrazito mlada.-, sarkastično je Tom odvalio.
-Pa mlađa sam od tebe.-, izbeljila sam mu se.
-Djeco, morate mi se prestat beljit.-, izbeljio nam se i zagrlio nas oboje. Naslonila sam glavu na njegovo rame. Prislonio je svoju uz moju i poljubio me u kosu. Mali se samo nasmiješio i stisnuo uz tatu.