Baš sam sila za napisat post kad dolazi Mlaja.
- Mamaaaaa….
Gotovooooo!.
I da ne bi ispalo kako jednu hvalim a drugu ne…..
Bravo Ćerce!
Bila je ona gotova još nekidan ali je izlazila na ispite za veću ocjenu.
I sad su evo sve ocjene u indeksu.
Kažu mi neki da je njen fakultet teži. Ne znam, možda u neku ruku i je. Ili se na sam spomen FESBa osjeti težina.
Ali, kad malo bolje promislim mislim da je jednostavno stvar u pravilnom odabiru. Da dijete odabere ono šta voli, ono za šta ima mota i da roditelji ne upiru svoje želje.
Recimo, to je isto ka da je moja Starija išla studirat kemiju jer sam je ja volila i nikad mi formule nisu predstavljale problem, a ona je sve četiri godine gimnazije kemiju imala jedva dva. A sve ostalo četiri, pet.
Ili, kao da je moja Mlaja upisala, šta ja znan, recimo hrvatski. A nikad nije volila čitat, ni pričat. Ali joj je zato matematika jača strana.
I cilo vrime se mislim kako se to mamini i tatini geni poslože na čudan način, pa sam ja u vrlo kratko vrime rodila dvi skroz različita curice.
Plavu i crnu. ( Nisu ih zaminili u rodilište! )
Društveno i prirodno.
Plava, Starija, izrazito muzički nadarena. Profesor je mislija da je završila muzičku školu. Jer bi sve pismice bez problema odsvirala na klaviru, iz prve.
Mlaja, totalna muzička šteta. Mogla bi pivat u Magazin.
Starija, sportski antitalent.
Mlaja, jako dobra odbojkašica, radi fakulteta je prekinila sa treniranjem.
Ni jedan komad alat nije joj nepoznanica.
Starija samo odmahne rukom.
Da ne duljim
Ljubi je mama!
I tata.
Iz Jamerike!
Post je objavljen 07.07.2010. u 21:01 sati.