Pregled posta

30. deo priče o Tokio Hotelu - Iza vrata sobe 483

Kako me oduševljavaju Billove noge... Ima 2m u nogama i 2kg... xD


Da, da... TH priča je ponovo tu... Kao što sam obećao kada prođe ceo haos oko fakulteta vraćam se na blog. Upisao sam književnost ( 1. na listi heheh ). Druga bitna novost je da su Bill i Tom bili na Princovom koncertu i Billov pirsing je konačno uslikan. Pričalo se dugo o tome da li je stavio pirsing u nos, septum tačnije, a ove slike su to potvrdile. Ne vidi se najjasnije, ali nešto visi... Neki vide to i kod Toma.. Siguran sam da Tomu ne visi. Njemu stoji pravo.. hahahahahhaha Ali, ono što je mene oduševilo je što Bill ima dve alke u uvu. Genijalne su... Voleo bih i ja da uradim to, ali tata bi mi kastrirao uvo. Ranije je pokušavao kad sam imao u gornjem delu uva.




Od novosti nema ništa novo, tako da nastavljam sa pričom. U prošlom delu sam pisao o gostovanju u Viva Live-u, ako neko želi da pročita evo link... Vi ostali nastavite sa čitanjem posta, jer priča počinje...




"Zimmer 483" je proglašen za najiščekivaniji album 2007. godine. Svi su želeli da vide da li će momci moći da ponove uspeh prvog albuma. Ispostavilo se da nisu ponovili uspeh, nego su ga i nadmašili. Fanovi su od 23. februara mogli da uživaju u 12 potpuno novih pesama. Naziv albuma je svakako bio enigma, a fanovi su imali raznorazne teorije. Najsmešnija je svakako ona sa 4 člana, 8 očiju, 3 instrumenta. Na to sam se pokidao... Priča je krajnje jednostavna. 483 je broj jednog bungalova u Španiji, u kome su odseli i počeli sa snimanjem novog albuma. Prva pesma koja je nastala je "Wir sterben niemals aus". Uopšte nisu pocrneli, iako su bili na letovanju, jer su se zarobili u bungalov i radili na albumu.
"Tamo smo napravili prvi korak, tamo je sve počelo. Prvi stihovi su napisani, prve note odsvirane. Zato se nismo mnogo dvoumili oko naziva."
Bill je pisao pesme svugde. Uvek ima pored sebe diktafon, papir i olovku, kako mu nijedna ideja ne bi pobegla. Sa idejama odlazi Tomu, koji uvek ima ideju za muziku.






Pored Španije, CD je rađen i između koncerata, a najintenzivnije pred Božić. Jedina želja za Božić im je bila da ga provedu mirno u krugu porodice.
Snimanje albuma je bilo veoma opuštajuće. Niko na njih nije vršio pritisak, nisu imali određen rok do koga sve treba da bude gotovo. Novim CD-om su hteli da kažu nešto više o sebi. Životi su im se u potpunosti promenili, a time i njihove granice. Međutim, te granice ne mogu da pređu, jer svakog dana ispred sebe stavljaju neku novu, veću.
Tokom snimanja CD-a su živeli zajedno. Nije tu bilo nikakvog luksuza. 3 sobe i 4 kreveta. Sad mi pade na pamet jedno rešenje naziva albuma. 4 kreveta, 8 testisa, 3 sobe... hahahahahha xDDD Menjali su raspored spavanja. Stalno su se svađali oko tuša. Veoma su nekulturni i sve vreme podriguju. Veoma su i neuredni. Po podu je na sve strane čips, boce Coca Cole...Jednom mesečno je dolazio neko da počisti. ( hahahhahaha xDDDD ) Dešavalo se i da ustanu oko 4 sata popodne. Naravno, opštepoznata činjenica je da je Gustaf ranoranilac. On prvi ustaje, odlazi u prodavnicu po neophodne namirnice, a zatim udara po bubnjevima dok se svi ne probude. Kuvaju zajedno. Gustaf sprema testeninu, Georg postavlja sto, Tom pravi umak, a Bill... Bill je samo lep! xD Ne znam jeste li primetili, ali kad god se pominju neki poslovi njega nigde nema. xD Isti smo... Čoveče, meni je mrsko i da ovaj post pišem... hahahahhaha Idemo dalje. Sada prelazimo u studio... ( više o svemu ovome će biti kada budem pisao o singlu Spring nicht, jer na njemu imaju bonus snimci o ovome )






"Ne moramo da ustajemo rano, jer nas noć inspiriše. Moj glas se budi noću. ( Billov glas je vukodlak... xD Eto odakle Dogs unleashed )
Tom uvek prvi završi svoje delove, a zatim pomaže drugima oko njihovih. Ne znam koliko je ovo istina, ipak je to Tomova izjava. xD Na ovom CD-u je Bill odradio sve glasove bez pratećih vokala. ( Ovo i ovaj laže, nisu džaba braća... A onaj hor u Vergessene Kinder? ). Radili su po principu da Bill otpeva svoje, a da onda oni raspravljaju kako bi bilo bolje.
Bill: "Najteže mi je bilo u jednom delu gde pevam bez instrumentala. Snimali smo to 3 milijarde puta..."
Sigurno je crkavao od smeha, a mislim da se radio o onom delu pred zadnji refren "Ubers Ende der Welt":
"ACHTUNG, FERTIG, LOS UND LAUF!!!!"
Bill: Uživljavam se u pesme. Npr. Ich brech aus pojačam na maksimum, a za Hilf mir fliegen mi je potrebna mračna soba, tišina...
Georg: Bill peva go...
hahahahahhahahahah xDDDDD Jadni oni....





Snimanje uvek ide po principu:
1. snima svoj deo Gustaf
2. snima svoj deo Georg
3. snima svoj deo Tom
4. na kraju Bill
Svi snimaju svoje odvojeno. Malo mi je nelogično da Gustaf prvi svira, ipak je to drmanje po bubnjevima, ali to valjda pomaže gitaristima. A šta ja znam? xD A đe i da znam? Ništa ne znam... xDDDD Je l znate tog lika? Kuća pos'o... Ako ne znate nađite na JuTjubetu. xD Nazad na post...
Pesme se snimaju jako dugo kako bi sve zvučalo savršeno. Pesma se uvek deli na više delova u studiju.
Pesmu nikada odmah ne odaberu za album. Snime dosta pesama i ostave ih da "odstoje". Nakon nekog vremena ih ponovo čuju i ako im se i dalje dopadaju, pesma ide na CD.











U prilici da prvi čuju album su bili roditelji članova benda ( osim Gustavovih, ne znam zašto ) i neki njihovi prijatelji. Blago njima...
Bill: Slušajući Zimmer 483, moja majka se rasplakala. Predivno je videti emociju.
Naježio sam se na ovu rečenicu. Kako je to lepo. I treba da bude ponosna na njih.
Za kraj sam vam ostavio zahvalnicu sa CD-a, u skraćenom obliku, sa najboljim delovima. Od sledećeg posta, koji dobijate jako uskoro, radim punom parom sad, čim ovo objavim pišem novi post.
Tom:
Najpre da počnem sa svojom mamom. Zahvaljujem joj se na veeeelikoj pomoći tokom protekle 2 godine. Bila je uvek tu, pored mene i Billa, davala je sve od sebe. To je divan osećaj. Takođe, hvala i ostatku moje familije. Moram se zahvaliti i Andreasu, koji je najbolji prijatelj na svetu! Zahvaljujem se i našim producentima, a naročito Davidu Jostu, koji je nezamenljiv. Atmosfera u studiju je bila veoma zabavna i opuštena. Ovim putem želim da se zahvalim još Georgu, Gustavu i mom malom bratu Billu. Veoma se radujem što ćemo opet svirati zajedno. I na kraju, veeeeeliko hvala našim fanovima, koji su bili sa nama od samog početka. I još su tu uz nas... mnoooogo hvala!

Oduševilo me je što Tom ovako lepo priča o majci, obično se seljaci stide da pokažu emocije prema roditeljima. Uvek se raskezim na ovo "mom malom bratu Billu... "

Gustav:
Prvo moram da se zahvalim porodici: mami, tati i sestri, koja mi pomaže u raznim situacijama. Pružala mi je najveću podršku. Hvala mojim drugovima Alexu, Mauriciusu i Peetu, sa kojima sam proveo najlepši deo vremena. Hvala momcima iz benda za sve nestašluke koje smo zajedno pravili. xDDDD Najveća zahvalnost fanovima, za veliki podršku na svakom koncertu, emisiji...Hvala Universalu...

Obratite pažnju da jedino Gustaf ima drugove. xDDDD P.S. Izbacio sam opet dosadno nabrajanje imena, producenata, bla bla...

Georg:
( sve isto o porodici i producentima ). Takođe, hvala Dunji, Natali i našoj Tour-kompaniji. Najveće hvala fantastičnim fanovima bez kojih ne bih ovo preživeo.

Isto, što sam primetio, jedino se Georg uvek zahvaljuje Dunji, a s njom se i "jaše" na 483 Live DVD-u. Ako ste gledali sećate se te scene.
Za kraj, najduža zahvalnica, koju moram skratiti, je Billova. hehehe

Bill:
Hvala mami... ( isto sve kao Tom ). Jedno veliko hvala mom najboljem prijatelju Andreasu. Naš smeh mi je dao snagu. On je najbolje što se može dogoditi jednom čoveku. ( bla bla.. ) Hvala Alexu Richteru, bez koga naši koncerti ne bi funkcionisali. Gustav, Georg, Tom - mi se nismo promenili!!!! xD Najveće hvala fanovima, koji su uvek tu, nebitno da li kasnimo, da li je hladno, svakog jutra, svake noći... Daju nam snagu i uvek su uz nas!!!




Opet ja i moja teorija, ali Bill ako nije u vezi sa Andreasom, vi mene ubijete. P.S. Nemojte da me ubijete, mooolim vaass... xD
Svako ko pročita post nek mi ostavi komentar, da znam ako niko ne čita da ne pišem ovo... Znam da zvuči kao ucena, ali vidim veliki broj poseta, ljudi mi traže novi post, a komentara nigde...



Post je objavljen 06.07.2010. u 15:16 sati.