Obukla je bikinac prošlogodišnji. Pogledam u ogledalo, nisam se baš oduševila. Nije važno, to je ionako samo voda, dijetica i sve ide dole. Ma, i više ću, 10kg.
Prvo na frižider ono groktavo prase koje se javi kad god se otvore vrata, vaga na počasno mesto.
Prvo jutro vežbam čitavih dva minuta, a bicikl vozim i 600 metra. Dovoljno za prvi dan.
U kući ništa slatko, kavica bez šećera, na ulje ću zaboraviti. Usta mi se sprčila od one gorke vruće kavetine bez mleka.. Naviknuću
Do ručka ništa, a za ručak list salate.
Večera, meni najvažniji obrok, jogurt sa 0% masnoće, više liči na vodu u kojoj je neko oprao ruke bez sapuna, ali... linija je najvažnija... Komadić kruha i mišu bi bilo malo. Imam pravo i na sir, nemastan, tvrd, više potseća na cepanicu, nego na hranu.
Idem u krevet da ne mislim o hrani. San, naravno erotičan. Sanjam kako jurim jednog škampa, a on skida košuljicu i viče, neću a la parizjen, ja trčim za njim sa tartar sosom u jednoj, a čašom pjenušca u drugoj ruci.
Probudim se okupana znojem i ponovo nastavim san, sad me juri pečeno prasence i peva, da su mi kupusova krila, pod krilima ćuturice vina, ja bih najlepša ptica bila, ili već nešto takvo.
Ujutro onako neispavana pogledam u kuhinju, a tamo ostaci šunke i prženih mladih krompirića... Ne verujem da je bio provalnik i još pržio krompiriće, a i na komodi su ostaci salate.
Ništa ponovo, ću
Prošao tjedan, ja dobila kilogram.
Neću više.
Jedem sve po redu, i voće sam dodala, a kilogrami???
Definitivno sam sigurna da je lepše biti malo pikantna, nego pokretna vešalica
Post je objavljen 26.06.2010. u 14:47 sati.