Tom Kaulitz, osoba koju nisam podnosila, stajao je u predvorju s Edom. Nisam ga podnosila iz razloga što je bio zgodan, točnije preezgodan, a opet tako umišljen.
-Tom Klara. Klara Tom.-, "upoznao" nas je Ed. Znala sam tko je on jer su moje sada bivše prijateljice bile "zaljubljene" u njega.
-Drago mi je.-, pružio je ruku i prošao jezikom po pirsingu.
-I meni.-, napravila sam grimasu.
-Ed.-, pozvala sam ga.
-Ispričaj nas.-, rekao je Tomu.
-Tom Kaulitz?-, pogledala sam ga u čudu.
-Ne brini, poslom je ovdje.-, zagrlio me.
-Nedostajala si mi.-, poljubio me.
-I ti meni.-, rekla sam.
Čim smo ušli u blagavaonicu Tom je već zavađao našu služavku Alice. Pogledala sam ga s gađenjem.
Netko je pozvonio.
-Ja ću Alice.-, vidjela sam da joj je godila Tomova pažnja. Otvorila sam vrata i ugledala Ivana.
-Šta radiš tu???-, izgurala sam ga van.
-Ne mogu više bez tebe, molim te. MOLIM TE OPROSTI MI!-, izderao se.
-Hej smiri se. Kako si znao da živim tu?-, ovo me stvarno zanimalo. Nije me valjda slijedio.
-Kako ne bi? Pa po novinama si, svaki dan.-, pogledao me.
-Znaš, stvarno si me povrijedio, ali ja sam te preboljela. -, pogledala sam ga s tračkom gađenja.
-Zar je to to?
-Ivane... Bilo je već gotovo onog dana kad si me 1. puta prevario, a iskreno ne želim znati da li je to bilo 2 minute nakon što smo prohodali. Molim te sada otiđi jer ne želim da mi stvaraš probleme. Sada imam dečka, koji me voli, koji me ne vara, kojem je stalo do mene, kao što tebi nikad nije bilo. Nije ni mjesto ni vrijeme za ovakve razgovore tj. ovaj razgovor se nije trebao ni dogoditi.-, završila sam svoj monolog.
-Lijepa si.-, ZAR JE TO SVE ŠTO ĆE REĆI? Spremna sam bila, ako se potrudi, ostaviti Eda.
-Hvala.-, okrenula sam se i izašla. Uhvatila sam Kaulitza na izlasku.
-Pa hvala što si došao.-, Ed mu je namignuo.
-Hej, nema problema.-, pružio mu je ruku.
-Zar već odlazite?-, upitala sam kao da mi je žao, al zapravo bilo mi je drago.
-Da, obavio sam svoj posao ovdje.-, pružio mi je ruku i izašao.
-Ed, kakav posao?-, zapitala sam.
-Mah, ništa ljubavi, saznat ćeš.-, zagrlio me i poljubio u kosu.
25.6.2010.
Probudila sam se sama u krevetu. Prvi puta nakon toliko mjeseci Eda nije bilo u krevetu, a onda je ušao u sobu.
Nije bio sam, došli su još 2 s njim, a u rukama su držali velike vaze s bijelim ružama, mojim najdražim.
-Što je ovo?-, pogledala sam s čuđenjem. Ed mi je pružio ruku, ustala sam, a ovi su izašli iz sobe.
Kleknuo je i iz džepa izvadio kutijicu, mislila sam kako je to neka ogrlica.
-Klara...-, pogledao me onim svojim zavodničkim pogledom.
-Hoćeš li se udati za mene?-, upitao je i otvorio kutijicu. Tada sam vidjela najljepši prsten ikad u životu, bijelo zlato i crveni dijamant.
-Naravno.-, zagrlili smo se i poljubili. Bio je to najromantičniji trenutak mog života, pokvaren zvonjavom mog telefona.
Post je objavljen 25.06.2010. u 15:22 sati.