Došla sam ispred vrata i sjetila se da sam zaboravila ključ. Stisnula sam zvono i čekala da netko iznutra otvori.
Nakon par minuta još nitko nije otvorio. Okrenula sam se i ponovno izašla van na kišu.
Nazvala sam Vanessu.
''Hallo?'' začula sam glas s druge strane linije.
''Ej. Ja sam.'' odgovorila sam joj.
''Jesi ti dobro?'' vjerovatno je osjetila nešto po mom glasu. Mrzim to što me tako dobro poznaje.
''Pa i ne baš...''
''Gdje si?'' pitala me.
''Ispred zgrade. Nema nikoga kod kuće, a nisam ni ključ uzela.'' Da, koju ja pamet imam.
''Dođi do mene.''
''Evo me.'' rekla sam i poklopila.
Šetala sam do nje po onom pljusku koji očito nije imao nikakvu namjeru da prestane.
Bila sam mokra do kože kad sam stigla ispred njenih vrata. Stisnula sam maleno, bijelo dugme koje se nalazilo na vratima, a služilo je kao zvono.
Otvorila mi je njena mala sestra i pogledala me sa čudom kada je vidjela da sam onako mokra.
''Cta ti ce decijo?'' pitala me širom otvorenih očiju.
Nasmijala sam se i čučnula tako da budem njene visine. ''Zaboravila sam kišobran. Gdje je Vanessa?''
''Evo me.'' začula sam Vannesin glas i ugledala ju iza Nicole(njezine mlađe sestre).''Uđi. Idemo u moju sobu.'' Krenula je u kuću, a ja za njom.
Zavalile smo se na krevet u njenoj sobi i ja sam joj sve ispričala.
Prvo za mamu, a onda i za Josh-a.
''A daj. Nije ti to tako loše. Mislim to sa mlađom sestrom ili bratom.'' Očito me pokušavala utješit.
''A znam. Ali opet.'' slegnula sam ramenima.
''E da, i taj...'' pogledala me pogledom kakoseonozove.
''Josh.'' nasmijala sam se.
''E da taj. Ko je on uopče?''
''Pa ne znam. Danas smo se...sreli jel. Ali čini se baš dobar.'' okrenula sam se na leđa i zagledala u strop.
''Ti si pukla.'' nasmijala se i napravila isto što i ja. Okrenula se na leđa.
''Čini ti se.'' nasmijala sam se.
''Love is in the air.'' bocnula me u rame.
''Zašto mi se ovo događaa!?'' zaderala sam se.
''Tiše malo! Mama je stavila Nicole spavat. A ako se probudi, morat će bit tu s nama.'' slegnula je ramenima, a ja sam se stišala, ipak je bolje dok spava.
''Da. Da. Tiha samm.'' prošapćala sam na što se ona nasmijala.
Pričale smo dugo. Bila sam užasno zahvala što ju imam. Mogla sam s njom pričati satima, kad sam užasne volje ili kada sam najsretnija. Naravno, bilo je tu još prijatelja. Hayley i Abby su također uvijek bile tu...
Bilo je poprilično kasno kada sam krenula prema kući.
Stala sam ispred vrata, prekrstila se dva puta i pozvonila.
Nakon par trenutaka netko je povukao kvaku i vrata su se otvorila. Ispred njih se našla mama i u istom joj trenutku zaronila u zagrljaj.
Ušli smo u kuću. Tata je sjedio na kauču. Nas dvije smo sjele kraj njega i započeli razgovor.
Prvo sam se ja ispričala za svoje postupke danas, i za to što sam otišla i cijeli dan se nisam javila.
Na moje čudo, oni se uopče nisu naljutili.
Zatim smo prešli na maminu trudnoću. Mislim da sam to pomalo počela prihvaćat. Što je tu je sada.
''Brata ili seku?'' pitala sam znatiželjno.
''Ne znamo još. Prerano je.'' mama se nasmijala.
Složila sam neku glupu facu, na što su se i ona i tata još više nasmijali.
Nakon raspravljanja pogledali smo svi skupa neki film i svako je otišao u svoju sobu.
Iako je bilo dosta kasno, nije mi se spavalo.
Počela sam prebirati po knjigama koje su se nalazile na crnoj, visećoj polici i našla knjigu pod nazivom U tami; Fear Street.
Obožavala sam Fear Street pa sam sjela na fotelju u kutu sobe i počela s čitanjem.
Knjiga je bila savršena. Pročitala sam sve za sat vremena.
Već mi se pomalo počelo spavati. Spremila sam knjigu na stranu na kojoj su se nalazile pročitane. Obukla sam svoju pidžamu na Sponge Bob-a, ugasila svijetlo i legla u krevet...
---> KRAJ 2. DIJELA <----
Post je objavljen 24.06.2010. u 21:22 sati.