24.6.2010.
Od dana kada smo se upoznali prošlo je više od pola godine. Sada sjedim u limuzini u crnim cipelama s potpeticama, trapericama, bijeloj čipkastoj košulji i rozom kaputu. Pored mene stoji velika LV torba. Da imam fetiš na velike LV torbe. Odjedom mi je zazvonio mobitel, nisam ga mogla pronaći (hej tko bi se snašao u tolkoj torbi).
-Halo?
-Hej, ljubavi. Gdje si?-, Ed.
-Evo upravo sjedim u limuzini, idemo prema stanu.
-Možeš otići još do D & G dućana?
-Naravno, hajde čujemo se. Pusa
-Volim te
-I ja tebe.-, nasmijala sam se.
Priča ide ovako.
Nakon one večeri, Ed i ja smo shvatili kako smo stvoreni jedno za drugo. On nije mogao bez mene, a priznajem ni ja bez njega. Od onda nisam ni pomišljala na Ivana, nisam zaplakala ni jednom. Ed i ja živimo u Americi, točnije New Yorku gdje on snima nastavke serije GG. Da, sve zvuči čudno, ali ja sam sretna.
Trenutno je na snimanju, a ja..pa hm.. očito moram otići do D & G (njegovog omiljenog dućana) po novo odijelo.
-Hej Jessica.-, ovdje sam često pa znam već tko je tko.
-Hej K.-, da. New York voli skraćivati imena.
-Dobar dan.-, pozdravio je muškarac okrenut leđima. Nisam se obazirala.
-Ed? Odijelo?-, upitala je. Zahihotala sam se.
-Da.. Ne znam koje boje, vjerojatno je zvao.
-Znaš da je, nego mogle bi koji put na kavu.-, osmjehnula se.
-Da, naravno.-, nasmijala sam se. A onda se okrenuo onaj muškarac. Ivan!
-Bok Klara.-, rekao je na hrvatskom. Sledila mi se krv u žilama, suze navrle na oči. Ne mogu opisati svoj osjećaj. Zadnji put sam ga vidjela u snu noć prije nego sam upoznala Eda.
-Bbbbok.-, zamucala sam. Zagrlio me, samo sam stajala. Jessica je čudno gledala.
-Vi se poznajete?
-Da.-, odgovorio je.
-Možemo razgovarati?
-Da, naravno. Jessica odijelo?-, rekla sam.
-Ehhmm evo izvoliš.-, nasmijala se.
-Hvala, javim se za kavu bok.-, pozdravile smo se.
-Klara..-, pogledao me svojim zeleno-plavim očima i poljubio u obraz.
-Kaj radiš tu?-, odmakla sam se.
-Doselio sam se ovdje.
-Zašto???-, pogledala sam zbunjeno.
-Iskreno. Nisam. Morao sam te vidjeti. Klara fališ mi, ne mogu bez tebe, svaki dan je prazan.-, krenuo je prema meni.
-Ne, Ivan! Gubi se, ne želim te više vidjeti, nakon svega što si mi napravio.-, počela sam plakati.
Nikad nikom nisam ispričala što mi je učinio. Sjedili smo u njegovom stanu i gledali film, kad je netko pozvonio. Bio je to njegov najbolji prijatelj, Nik. Ušao je unutra, i mene naravno nije vidio.
-Jel ima koga? Klara, Ema, Kristina, Sara, Anamarija? Koju jebeš?-, nisam mogla vjerovati svojim ušima.
-Heej, smiri se Klara je tu.-, odgovorio je tiho. Ušla sam u hodnik i rekla:
-Više nije.-, odjurila sam iz stana. 2 tjedna nismo pričali, a onda mi se ispričao i pozvao me k sebi da popričamo. Falio mi je morala sam otići, imala sam još ključeve i ušla sam u stan. Htjela sam ga iznenaditi, a umjesto toga ja sam dobila iznenađenje. Na krevetu, on s 3 cure. Slomila sam se, nisam mogla vjerovati.
-Da vidim žao ti je.-, ponovo sam otišla.
-Hej stani čekaj!-, trčao je za mnom do mog stana. Od onda ga nisam više nikad vidjela.
-Zašto što je bilo?-, pogledao me.
-Jesi ti normalan??-, odgurnula sam ga i ušla u limuzinu.
Kad smo krenuli pogledala sam iza, još je stajao tamo, nepomično. Je li mi ga žao? Ne,ne smije mi ga biti žao.
Telefon, krasno. Ed.
-Halo?-, progovorila sam uplakanim glasom.
-Ljubavi jel ti to plačeš??-, upitao je zabrinuto.
-Ne, mišek. Ne brini.-, slagala sam.
-Srce večeras bi mi trebao doći frend na večeru, jel to ok?-, upitao je.
-Da,ljubavi. A koji?-, stvarno me zanimalo.
-Ne poznaješ ga, uskoro. Do tad. Volim svoji najdražu i jedinu ljubav, pusa.-, zašto je tako drag. Poklopio je prije no što sam uspijela išta reći.
Super. Stigla sam u stan i ušla u ormar. Da, imala sam onaj walk in closet (my dream one). Uzela sam ljubičastu čipkastu haljinu, crne cipele. Nisam se stigla potupno pripremiti kad su stigli Ed i tajanstveni prijatelj. Spustila sam se u predvorje i imala što vidjeti.
Post je objavljen 23.06.2010. u 14:46 sati.