Displazija kukova je razvojna anomalija građe kukova, gde koštani delovi kukova, glava butne kosti i acetebulum nisu dovoljno učvršćeni mišićima, ligamentima, tetivama i zglobnom čaurom.
Neke rase pasa su posebno sklone nastanku displazije: nemački ovčar, labrador, zlatni retriver, rotvajler, veliki šnaucer, bokser itd. Postoji nekoliko faktora koji utiču na nastanak displazije kukova:
· genetska odnosno nasledna predispozicija ( 40 do 60 % )
· brzi i nagli rast kao posledica hormonskog poremećaja
· slab razvoj mišićne mase
· nepravilna ishrana i loša nega
Bolest je progresivna, dovodi do degenerativnih promena na kukovima, koje se na početku bolesti klinički manifestuju: laganim povremenim šepanjem i zamaranjem a kod odmaklih slučajeva izrazito jakim bolnim stanjem, šepanjem, otežanim ustanjem, gubitkom apetita i raspoloženja. Patološke promene se uvek javljaju na oba kuka.
Vlasnicima pasa sklonim displaziji zgloba kukova se obavezno preporučuje pregled kod veterinara i snimanje kukova u periodu od 5.do 8. meseca starosti. Na taj način se postavlja blagovremena dijagnoza i sprečava dalji razvoj bolesti.
U doba intenzivnog rasta vašeg psa, preporučuju se plivanje i lagane šetnje, koje ne opterećuju zglobove, a razvijaju potpornu muskulaturu.
Ne preporučuje se: trčanje po stepenicama, kretanje po betonu i asfaltu, proklizavanje po parketu i pločicama, uskakanje u auto i iz njega, trčanje za lopticom, skakanje za drvetom kao i prekomerna težina.
Preporučuje se davanje preparata koje sadrže glukozamin i hondroitin, jer glukozamin regeneriše hrskavice, tetive i ligamente, održava ih gipkim i elastičnim i olakšava nesmetano kretanje.
Post je objavljen 22.06.2010. u 17:21 sati.