Kakvo je stvarno činjenično stanje u vašem životu? Tko može reći što je stvarno? Uopće, a trenutno? Vaša institucija, bankovni račun,vaš namještaj…no tko ste vi, što vas čini uistinu? Je li to ono što je oku vidljivo ili ono drugo? Moja izmišljotina nije ništa lošija od one moga susjeda koji svako jutro drka u wc-u. Moje želje i fantazije…to sam ja, to je moje, krojim ih ja, lijepe su i razumne, i one predstavljaju moj potencijal..
No kaj čovjek doista ima? Koliko si čovjek smije umisliti da mu pripada? Što je pametno da pomisli da ima? Na kraju je sve privid. Na nama je da ga krojimo. Ko i perspektivu. Nije ni čudo da je danas na svijetu toliko narcisa.
Koliko sam samo puta poželjela da sam glupa...bila bi stoposto seksualno privlačnija, mislim si..ko nekad. Sada sam ekscentričnija. Ugodna sam osoba, ali to ne pomaže kad sam naučila stvarno gledati stvari. Jest da te to diferencira od drugih, ali to je i namjena toga-da se nađe sebi slične. Ja sam zapravo normalnija nego što mislim..a glupljima od mene je teško pojmiti da-jer zašto bi itko imao toleranciju prema različitima od sebe?? Život je tako ponekad jebeno šugav i neodređen. Kojiput dan ništa puno ne donese, skoro ništa doli rutine. Ili mene prestaju očaravati stvari ko prije. Fantaziram manje. Ili mi jednostavno fali strpljenja. Nestrpljiva sam jer bih htjela odmah doći do stvari kojih želim, žuri mi se i zamjeram samoj sebi jer mi put nije sasvim jasan. Kojiput se osjećam tako manjkavo.
Što imam više znanja, to sam ludja.
Kako je dobro živjeti u trenu i ne imati petsto planova i imperativa...A imat se čime baviti..ali kad odjebeš očekivanja i mutne planove i usredotočiš se na ono što imaš i što si uspio...i onda skužiš da je ok biti nesavršen, da je s tobom sve u redu , baš zato što si svoj. Što mnogi fulaju u startu.
A često fulam i ja...
Ova kiša djeluje tako...blagotvorno. Tišina. Utapam se na nekim ulicama Broadwaya...crna odijela, limuzine i jazz bar. Ko da mi pada na dušu i omekšava je. Smiruje...samo neka pada.. I ništa ne može oduzeti ovaj mir koji imam sa sobom. Strah je tu, ali ja ga šaljem kvragu. Boli me đon.
Post je objavljen 20.06.2010. u 21:58 sati.