Okrenula sam se prema toj osobi. Stvar je bila u tome što sam slušala glazbu uistinu glasno i stvarno nisam očekivala ovako nešto. Udarila sam glavom o zid iza sebe.
-Au...-, privukla sam koljena sebi i primila se za glavu jednom rukom, a drugom izvadila jednu slušalicu iz uha.
-Jao, sorry, nisam te htio uplašiti!- kleknuo je pored mene i pogledao prema mojoj glavi.
-Ma sve oke, Bill.-, izvadila sam i drugu slušalicu iz uha, -Što je?- pogledala sam ga.
-Jesi jako pukla. U jebote!- uzviknuo je.
-Šta? Jel pukla?- uspaničila sam se.
-Ma neee...pauk ti je iznad glave.-, nasmijala sam se, a on je čvrknuo pauka u grmlje.
-Daj, već sam mislila da mi je pukla glava.-, stavila sam glavu na koljena i nasmijala se još jače.
-Ma kakva glava.-, nasmijao se. Nakon toga smo oboje počeli samo kimati glavo. uvukla se neka čudna tišina.
-Trebao si me?- nasmiješila sam se.
-Da. Nekako si mi čudna cijeli dan. Je li sve u redu?- pitao me obzirno. Okrenula sam očima.
-On te poslao, zar ne? Fakat si mogao malo bolje odglumit.-, nasmijala sam se i naslonila glavu na zid.
-Nije, što ti je.-, pogledao me nekako čudno.
-Daj...Glup si.-, nasmijala sam se.
-Dobro, možda mi je rekao samo da si čudna i ja došao provjerit.-, slegnuo je ramenima.
-A možda ti je rekao gdje sam, što radim, što me trebaš pitati i da mu nakon toga preneseš cijeli razgovor. Koji je točan odgovor?- zabuljila sam se u njega.
-Naravno da je...-, zastao je i pogledao u pod, -Ovo drugo...-, okrenuo je očima.
-Super. Prenesi mu, slobodno, da ne namjeravam razgovarati s njim. Točka. Papa.-, ustala sam se i otišla bez okretanja. Bill je svoje obavio, a ja sam i dalje kao ljuta. UBILA bih da mogu vidjeti Tomovu facu kad ovo čuje. Nasmijala sam se zlobno samoj sebi i istrčkarala iz hotela. Tamo sam naletila na našeg vozača koji je upravo glancao našu limuzinu.
-Dobar dan, Peter.-, pozdravila sam i doskakutala do njega.
-Oh, dobar dan, gospođice.-, nasmiješio se. Pružila sam mu ruku. Nosio je rukavice. Ponovno ih nije svukao kad je prihvatio moju ruku.
-Moram vas pitati nešto, ne znam, malo mi je neugodno, ali opet...-, počela sam i pogledala u njegove oči. Totalno sam zblokirala.
-Zašto ne skidam rukavice?- nasmiješio se toplo i nježno. Sramežljivo sam kimnula glavom. Duboko je udahnuo.
-Mislim, ne morate mi reći ako vam je baš problem...jel.-, slegnula sam ramenima.
-Ma ne, sve je u redu...samo...Teško je objasniti, znate. Evo, pokušat ću. Vidite, postoje ljudi koji...kako da vam kažem...Koje ozlijeđuje dodir nekog drugog tijela. Ja sam jedan od tih. Da ne nosim rukavice, ruke bi mi vjerojatno već osahle. S obzirom da sam vozač, rukujem se sa svima, stalno dodirujem volan, mijenjač i tako dalje.-, rekao je gledajući u ruke.
-Vi...Vi ste leptir.-, pogledala sam ga. Ovo je bio šok.
-Da...Ali ne. Vidite, nisam toliko osjetljiv. No slični smo njima.-, nasmiješio se, -Ali nemojte dopustiti da to promijeni naš odnos ili vaše mišljenje o meni.-, svukao je rukavicu.
-Ne...samo sam iznenađena, to je sve.-, rekla sam i pogledala njegovu ruku.
-Što je to?- pitala sam kad sam vidjela veliko crveno i krastavo područje između palca i kažiprsta.
-To je od vašeg stiska jučer.-, nasmijao se.
-Jao! Nisam znala, oprostite, molim vas!- stavila sam ruku na usta.
-Ma ne brinite ništa, sve je u redu.-, nasmijao se i ponovno navukao rukavicu. Pričali smo još neko vrijeme, a zatim sam otišla natrag u sobu. Veselo sam otključala vrata, a zatim vidjela Tomovu pokvarenu facu. Nestao mi je smiješak s lica. Bila sam tako ljuta na njega i nisam namjeravala ničim pokazati da on ima ikakav utjecaj na mene.
-Vidio sam te.-, rekao je kad sam zatvorila vrata.
-I ja sam tebe vidjela. Nažalost.-, stisla sam oči i sarkastično rekla.
-Oho, napredujemo. Imaš aferu s našim šoferom?!- viknuo je na mene.
-Aferu? AFERU? Konju, imam i djecu s njim!- i ja sam viknula na njega.
-Ne zajebavaj se, ovo je ozbiljno.-, zaprijetio mi je prstom.
-Oprosti, ali ovo nije ozbiljno. Ti moraš naučiti kontrolirati tu svoju ljubomoru.-, pokušala sam proći pored njega, ali uhvatio me za nadlakticu, prilično snažno.
-Što imaš s vozačem?- pitao me kroz zube.
-Prva stvar, pusti me jer se neću suspregnuti, pljunut ću ti u facu!- pustio me nakon par trenutaka, -Druga stvar, NEMAM ništa s vozačem. I odjebi više.-, produžila sam do prozora.
-Da odjebem? Da odjebem? Nitko meni ne govori da odjebem, znaš ti tko sam ja?- prišao mi je s leđa i ponovno me povukao te okrenuo prema sebi.
-Znam, na žalost. Ti si uomraženi gad. Pogledaj se. Vidi što su ti novac i slava učinili. Ponašaš se kao maloumni kreten.-, otresla sam rukom.
-Lijepe uvrede bacaš! Što si onda ti? Kurvo!- pokazao je na mene.
-Znaš šta? Odjebi odavde. ODBIJAM biti u istoj sobi s tobom.-, rekla sam i krenula prema vratima.
-Odbijam i ja biti u istoj s tobom.-, krenuo je zamnom.
-Pa dobro.-, otvorila sam ormar i počela bacati njegove stvari van. Nakon par majica izbacila sam i torbu.
-Evo, da ide brže, ja ću bacati, a ti trpaj.-, sarkastično sam mu se nasmiješila i nastavila bacati njegove stvari van iz ormara.
-U tome smo se uvijek izvrsno slagali.-, rekao je. Nisam sigurna što je učinio sa svojom odjećom. netko nam je pokucao na vrata.
-ŠTA JE?- oboje smo viknuli.
-Sorry, nisam znao da ste toliko nabrijani.-, Gustav, koji je tek ušao u sobu činio se zaprepašten prizorom.
-Šta radite to?- pogledao je u svu odjeću na podu.
-Selimo Toma.-, rekla sam, a zatim se okrenula po sobi i vidjela svoju odjeću na podu.
-Ne, selimo Tamaru.-, nastavio je bacati moje stvari van.
-HEJ!- viknula sam.
-E, ako ti bacaš moje stvari, bacam i ja tvoje.-, prekrižio je ruke na prsima. Pogledala sam ga poluotvorenih usta.
-Vi imate ozbiljne probleme.-, rekao je Gustav i napustio sobu zatvorivši vrata.
-Vidiš? Sad ljudi misle da imamo probleme.-, pokazao je rukom na vrata.
-MI IMAMO probleme!- unijela sam mu se u facu.
-Ne, samo tvoje kurvanje uokolo.-, ošamarila sam ga na ovo.
-Nitko me neće nazivati kurvom, a ti pogotovo.-, prstom sam mu zaprijetila.
-Hoćeš se tuć?- zgrabio me za nadlaktice i praktički bacio na krevet. Tu mi je srce preskočilo par otkucaja. Mislila sam da će me istući. Kleknuo je iznad mene na krevet i poljubio me. Počeo je jezikom masirati moj i uvukao ruke pod moju majicu. Blago sam raširila noge i zastenjala. Primio me za leđa i povukao u sjedeći položaj. Oboje smo sjeli, ali smo se nastavili ljubiti. Sjela sam na njega i lagano ga pogurala prema krevetu. Legao je, a ja sam skinula majicu. Zatim sam ga ponovno poljubila, a on je skinuo svoju majicu. Primio me za stražnjicu i ponovno posjeo na sebe, a ja sam počela rukom prelaziti po njegovom trupu sve dok nisam došla do hlača. Otkopčala sam ih i ponovno legla na njega. Okrenuo nas je i sada je bio na vrhu. Svukao mi je hlače. Ubrzo sam osjetila njegove ruke u gaćicama. Onda mi je došlo iz dupeta u mozak da bismo se trebali krviti, a ne razmjenjivati nikakve nježnosti. Stala sam poguravši ga u prsa. Oboje smo teško disali.
-Što radiš?- pitala sam kad sam došla do daha.
-Pokazujem ti da mi je stalo.-, pogledao me u oči i prošao mi prstima kroz kosu.
-Stalo ti je?- primila sam ga za ramena.
-Stalo mi je.-, nasmiješio se i poljubio me u čelo. Zatim mi se ponovno zagledao u oči. Zatvorio je oči i počeo mi se približavati. I ja sam zatvorila svoje i usnama tražila njegove. Prislonio je svoje na moje i primio me rukama za lice. Zagrlila sam ga oko vrata. Dugo smo se ljubili. Onda se odmaknuo od mene i zakopčao hlače. I ja sam se obukla.
-Ovaj...ako baš hoćeš, ja ću otići, jel. Ne moraš ti. I pomoći ću ti...s odjećom...jel.-, nakašljao se i ustao.
-Ne! Mislim...meni je sasvim okej da ostaneš...Mislim, ako želiš ostati.-, sramežljivo sam se nasmiješila i pogledala u pod.
-Sigurno? Nećeš me šamarat?- nasmijao se. Ustala sam se i prišla mu.
-Neću. Ako ostaneš. Al ako odeš, onda bih mogla.-, nasmijala sam se. Zagrlio me.
-Onda ću ostati.-, ful me stisnuo uz sebe.
-Žao mi je što sam se onako ponašala i što sam pizdila na tebe.-, rekla sam i naslonila glavu na njegova prsa.
-Sve je ok. Ali ne razumijem zašto!- razdvojili smo se i pogledali.
-Zato što...Zato što si pogazio riječ.-, odmakla sam se i približila prozoru.
-Kako to misliš?- vidjela sam u odrazu da se nije pomaknuo.
-Sjećaš se kad smo razgovarali na setu prije par dana i jasno sam ti rekla da se ne vežeš za mene ako me misliš doživljavati kao sve svoje ostale cure i ti si praktički obećao da nećeš? E, pa prekršio si to obećanje nakon samo par dana i ja sam počela razmišljati...znaš...što ako... Što ako ti nisi mislio ozbiljno otpočetka?- počela sam gristi nokat i pogledala prema njemu.
-Hej, odmah se otarasi tog mišljenja.-, prišao mi je i zagrlio s boka.
-Ne znam baš...-, pogledala sam kroz prozor.
-Ja i dalje ne razumijem što sam to učinio da si ti zaključila...Ne razumijem.-, poljubio me u kosu.
-Sjećaš se pitanja o Cometu?- ponovno sam pogledala u njega. Kimnuo je.
-A sjećaš se svog odgovora?- nisam micala pogled. Blago je otvorio usta i smrknuo se. Po njegovoj reakciji mislim da je shvatio zašto sam zapravo bila ljuta. Ili kakva sam već bila.
-Aha...Sad je vrijeme za objašnjavanje, jel?- nasmiješio se.
-A ne znam.-, slegnula sam ramenima.
-Dođi, objasnit ću ti sve. Ali ne tu. Idemo van. Pokazat ću ti nešto.-, rekao je, povukao me za ruku i izveo iz sobe.
Post je objavljen 20.06.2010. u 16:55 sati.