Probudi me jutros smeh.
Ceo svet se budi u nekim suzma, noćnim morama, ja se smijem…. Što da radim ne mogu više da zaspim. Skočim iz kreveta, provučen prstima kosu... proleteše... fige... nema... sad bi neko pomislio: ko li joj je to noćas počupao kosu? Kosa mi je bila onako tandara broć, i ja je otfrkarih... ustvari rekla sam frizerki da mi samo “osveži vrhove”, e to osveženje je bilo da sad imam kosu kao Gavroš. Prvo secnula sa jedne strane, pa onda da izravna, onda kaže bolje stepenasto....
Ništa, jurim ja dalje, protrčim kroz stan “spremila ga” kao da je mačka prošla repom, na prvi pogled sve dubi.
Još uvek sam nasmejana.
Kavica... Osmeh od uha do uha...
Zvrrrrrr, telefon, tindili, tindili, vrata.
Telefon nije interesantan, ali još se smeškam, a vrata... sused
-Hoćete li da pogledate da li vam nešto curi po stanu, iskočila neka cev majstorima?
Ne znam šta je iskočilo, ali, bilo je juriš pešadija po stanu, položila sam i taj ispit, kod mene zasad nema promena na plafonu.
Još se smeškam.
Srknem ja kavicu... tras-bum... skoči nešto na terasu, ja u kuhinju, gvirnem kroz prozor, nešto skače udara po limu od ograde... još jedno tras-bum, sve se smiri... otvorim ja polako verandu, e, nije nilski konj sleteo, samo suseda na neku žičicu obesila deku od 100 kila, voda se cedi uže puklo, pa kako je padalo negde sa osmog kata, za sobom sve kršilo, skakalo po rublju opranom na jeftinoj struji, lupalo o prozore kuhinja, ostavljajući za sobom miris lahora proletnjeg, ili već nešto tako kako piše na reklamama deterdženta.
Kad je već toliko padalo, moglo je da se odbije i od mog prozora. Ne, tu mu je bilo zgodno, sljapilo na balkon, eno ga cedi se po krompiru, luku, marelicama i ostalim tandrmoljama sa placa koji stanuju na mojoj terasi u jednoj kutiji....
Smeškam se još, ali ne znam dokle ću
Post je objavljen 16.06.2010. u 14:29 sati.