oooke, opet sam zaostala, al neka sam. ja sutra imam trideset godina. kolko imaš godina trideset? pa šta te nije sram reći kolko imaš godina? ne, trideset. al dame se ne pita za godine. pa šta, ja imam trideset.
ja ne razumijem zašto dame skrivaju godine. od koga? lopova? nisam majke mi čula za đikana koji je zaradio na godinama a ni da se mogu kupit, da se švercaju. di ih uopće gospođe skrivaju? šta se muž probudi krmeljav ujutro, otušira i onda kaže ženi...dobro ružice, već sam te zamolio da mi ne skrivaš godine u crne čarape, znaš da crne najviše koristim, i naporna si s tim godinama, aj uzmi onda crvene bar. crvene obučem jednom godišnje, na silvestrovo. pusica, kasnim na posao.
a moje plačkalice sve redom navršavaju tridesetu i ovako....kmeee, vida kmeee...pa se ja prestrašim, šta je? jel te ugrizla ovca?...ma ne, nego ću navršit trideset. jel razumiješ? više nikad, ali nikad neću imat dvadeset. zar to nije pretužno. to je tako tužno. evo ja cijelo jutro kmečim. i minival dala da što više ovci ličim i sve neke kovrče nabacila i repić i papke. od sutra strašna sudba me čeka. probudit ću se u fraku, sijeda, mrkog lica, s dvoje djece i možda već kojim unukom, imat ću vjerojatno dva kredita i ko zna kakve sve probleme. možda bolje da ne idem uopće spat, popnem se na kat i sa snom vodim rat.
i ako mi sutra neko proda foru...kolko ti je? trinajst? ja ću reći: trinajst pleski za pogrešku.
i zovu me i pitaju šta da mi kupe? pa sve, sve mi kupite. skromnost? kakva skromnost, rađe zaključaj kuću jer beštija tamani pred sobom. kuc kuc...meni je danas rođendan i moj je sretan dan, dajte mi poklon il izbacit ću vas van!
Post je objavljen 16.06.2010. u 13:14 sati.