Zivot je, nekad siv, nekad zut
Zivot je, Zivot je, ovaj put, ovaj put
za mene zabrinut
Ponekad je stvarno sivo, ne samo vrijeme nego i osjecaj, onaj osjecaj da nista nije kako treba.
Mrzim zvuk mobitela ujutro, okrecem se na drugu stranu, obavezno, zvoni opet, ne zelim ustati... da i tako smo danas zaspali, jer nije zvonio drugi put, nije jer ga je on ugasio... i sve je odmah pocelo sivo... a onda jos i ta kisa, jest da je ovih dana bilo vruce, jest da je bilo neizdrzivo vruce, ali meni je bas odgovaralo, kisa me stvara vrlo depresivnom...
Ne brini, Ziko ti, kazu svi
Zile nemoj brinuti, bolujes od ljubavi
to se tesko podnosi
Toliko je volim a nisam sa njom
(bas i sada ja pricam o tom)
Koliko je volim ja najbolje znam
(i na kraju ces ostati sam)
Tvoj zivot je nekad siv, nekad siv, nekad zut
I ne prolazi onaj osjecaj, nemam volje ni za sto na ovom svijetu, kroz misli mi dolaze razne ideje, ali prolaze dalje bez ikakvog smisla...
Pa iako je kisa stala i sunce se ponovo pokazalo, izgleda da bude još to lijep dana, no onaj osjecaj tako siv ne prolazi...
Sutra je novi dan, vjerujem da ce biti ljepse ofarban nego ovaj danasnji... to sigurno...
Zivot je nekad zut, nekad zut, nekad siv
Zivot je, Zivot je kad si ziv, kad si ziv
Zivot je za to kriv