prvo se dva dana vrtilo oko putovanja pa nekih beba pa pasa i sad svađa. svi se nešto svađaju. ovaj ne voli ovog onaj onog. jedan zet, drugi bandića, onaj kupus, sladoled na štapiću, cipele na petu ili bez, ili žute, s prstima ili bez, kakve su to, a japanke pa da. svašta čujem vidim. bude smješno za poludit. bude i otrovno. ojme što čovik čoviku može reći. onda smo se u ekipi posvađali da li gore žena ženi ili muški muškom. pa kog je lakše častit...kučku, kravetinu, dronfulju, žabu, glupaču ili imbecila, majmuna, zaostalog, seljobera, šonju. i nekako svi kažu da kako žena ženu počasti takve nisu ni vojne počasti.
i naravno da sam se i ja onda posvađala. i to baš jučer. prošlo veselje zbog nalaza mi upropastio auto a sad čovik i to moj. i onda baš jutros paf na poslovicu "ljubav ne traje dugo ako uklonite svađe."
i baš sad sjedim namušena, jako sam namušena i režiram ljude kad su ljuti. tolko sam sad ljuta da bih samo gledala ljute ljude. upalila televiziju i da mi se vrte. baba koja baca tanjure, druga koja lupa nogom u pod, koja vrišti iz sve snage, jedan koji lupa šakom u zid, zubom u zub pa može uskočit bacačica kladiva i skakači u dalj...onda jedan kauboj koji vrti pištolje pa boksači u ringu, jedan lav koji riče, pa opet baba šta drži haljinu i skače sva bjesna, i opet netko razbija kuću...pa u jaslicama sve bebe plaču i na kraju veliki prasak, eksplodira televizor, pa cijela kuća, bum bum bam ba ba i ja ta ta taaa.
i meni se onda skupe sve žile. jako se skupe i stisnu. mislim da bi se mogle na njima svirat fantastične melodije. u trbuhu mi se počne nešto mješat i počne me peći grlo. postanem dosta nervozna i imam potrebu hodat. i hodala bih puno kad sam živčana, uvijek moram negdje ići. i obično idem. kad se jako posvađam najčešće i odem. uzmem stvari i ćao.nema me. poslije me pitaju pa di si otišla? a ja kažem...pa na koncert za violinu u g duru.
Post je objavljen 09.06.2010. u 09:06 sati.