''Još i danas zamiiriše trešnja...'', ma ne ne pivam. Samo razmišljam kako san juče popodne otresla s mlade trišnje.
I štetu san napravila. Lipu mladu granu slomila. Meni, Bogu hvala nije ništa.
Preteška san za tanke grane. Lipo mi je Toni reka. A ja sve mislim: mogu ja to.
A onda triban otrest o zemlju da vidin da - ne mogu ja to.
Srića, nisan se bila popela visoko... jer 'ko visoko leti...' zna se...
Vrimena se minjaju. Neke nove trišnje... neka nova dica...
a mi starimo... Ni na trišnju se više ne moš pentrat ko nekad...
Ipak ... dobro je nekad past.
Al dobro je i držat se niskih grana.
Poniznost.
Eh...
.........................
A podsjeti me trišnja i na lozu. Deblo na trs... ako Ga se ne držiš čvrsto i
oćeš se udaljit... na svoju malu lipu granu...
A mala lipa grana, puna malih lipih plodova... kad se odcijepi od Debla
odeeee... skupa s plodovima u - ništavilo...
Sve se osuši...
............................
Pa, dragi Bože, hvala ti za lekciju u voćnjaku.
A hvala ti i za to što se nisam još toliko pogospodila
da ne bi mogla i ruke zaprljat stajskim gnojem
Čuvaj me... čuvaj me od zamki grada...
čuvaj me od gradskog 'smrada'...
Čuvaj me... pri zemlji...
Pri istini da smo svi...
tako prolazni...
tako zemljani...
i tako nekad...
nalik na gnoj...
(valjda nekad i 'bljak' u ljudskim očima... barem svojim... i čini se - beskorisni -
pa opet... ne baš sasvim)
i dragi Bože, ne daj da se, ko ona mlada grana od mlade trišnje, odcjepim od Tebe,
od neprijatelja zlobnog brani me
na času smrti moje zovni me ...
Post je objavljen 07.06.2010. u 21:29 sati.