pakujem stvari...
i taj dan je dosao... neznam jesam li ga docekala sa olaksanjem ili mi je zapravo tesko. ne zelim misliti...
svi se vrtimo po kuci, pakujemo... sutimo... niko ne progovara...
stisnem zube i kazem dobro je... ali znam koliko mi je tesko izdrzati... unutar mene sve se lomi...
pitaju me kako izdrzavas razvod. kazem uredu je, kao da je to velika stvar. trudim se sakriti od drugih i sama od sebe.. ali ponekad dodju trenuci kada to nemogu drzati u sebi... kao sada... ovih dana ce biti najteze. valjda.
odlazim..
znala sam... ali sada je to tako realno... sada je prvi put da to osjetim.. da je stvarno kraj...
mislim da sam prilicno dobro izisla na kraj s time...
sa ponekim slomovima...
ali inace bez suza i bez placa...
jer znam da bi ovdje to samo otezalo...
ponekad im zelim reci kako ih mrzim sto ovo sve rade...
ali znam da bi to samo otezalo...
ja sam vec odrasla...
i moram to prihvatiti...
proci ce...
jednog dana.
Post je objavljen 06.06.2010. u 11:05 sati.