A bit of this and that
Drvena Marija
Zovite me Drvena Marija.
Ležimo zajedno.
Udahne glasno i okrene se prema meni. Tura mi jezik u usta. Doručkovao je paštetu i paradajz. Znam, rekao mi je. Zavlači svoju ruku ispod moje majice.
„Nećeš skinuti majicu?“
Zovite me Drvena Marija.
„Sviđa ti se?“, mrmlja dok me pipa preko grudnjaka. Tijekom jednog razgovora je rekao da je pronicljivost njegova vrlina.
Zovite me Drvena Marija.
Njegova ruka se kreće prema donjem dijelu trbuha. Zavlači je u moje gaće. Istražuje me kao da mu je prvi put. Zastaje nakratko i nadvija se nad mene. Gleda me u oči. Desno mi oko pobježe.
„Oko ti bježi“, nasmiješi se blago.
Zovite me Drvena Marija.
Opet me poljubi.
Skida mi majicu i otkopčava grudnjak. Spušta se prema otkrivenom dijelu i ljubi me. Uzima jednu bradavicu u usta i prelazi jezikom. Gricka. Drugu ne zanemaruje, uzima je među prste i štipa umjereno. Uzdiše. Svako se malo vrača do usta i ljubi ih meko. Nježan je.
Ponovno mi zavlači ruku u gaće. Stišće me. Sve jače. Dodaje kružne pokrete. Penje se na mene i stavlja mi ga u usta. Pomiče se. Gura mi ga duboko u grlo. Prolazi mi prstima kroz kosu i vodi glavu. Zastaje i okreće se tako da me može lizati. Ostavlja mi ga u ustima. Spušta mi se među noge i liže me pohlepno. Trlja me prstima i prodire duboko.
„Neću izdržati još dugo“, mrmlja.
Zovite me Drvena Marija.
Miče se s mene, ali me nastavlja dražiti. Gleda me zavodljivo i skida gaće do kraja.
„Lijepa si.“
Opet me nježno ljubi i nastavlja igru prstima. Izmjenjuje pritisak, kruži, trlja. Ljubi me posvuda. Pritšće se uz mene i polako ulazi. Zastaje nakratko. Počinje se zabijati. Sve brže i brže. Nabija me. Prodire sve dublje i dublje. Ponovno zastaje i baca me na trbuh. Uzima me odozada. Prodire i zaustavlja se, kruži dok ostaje tako duboko.
„Volim te ovakvu, ne bi te mijenjao ni za što.“
Zovite me Drvena Marija.
Vraća me na leđa i stavlja mi ga u usta.
Pomiče mi glavu sve brže. Zabija mi se duboko u grlo. Stenje. Njegov znoj kaplje mi u oko.
„Ahhh... sad ću!“, uzdahne.
„Ovo je bilo prekrasno“, legne pored mene i stavlja svoju glavu na moja prsa. Teško diše. Odmara se tako tren, zatim se ustaje i oblači.
„Vidimo se navečer kad se vratim s posla“, poljubi me još jednom strastveno. Otvara pipac i grli me. Svojim zagrljajem istiskuje sav zrak iz mene. Sprema me u kutiju i stavlja pod krevet. Uvijek to radi, od prvog dana kada me iz zajebancije dobio za rođendan od prijatelja.
Zovite me Drvena Marija.
Post je objavljen 01.06.2010. u 02:00 sati.