Marketing
Pretežno vedro
Ne bi tija grišit dušu pa potcjenjivat ničiji posal, ali čini mi se da je nekako najlipše i najlakše bit meteorolog upravo u proliće. Ne moraš posebno gledat ni karte ni satelite, ni šta govori Biokovo ni Mosor, niti mozgat kakvi oblaci dolaze od Italije, u svakom slučaju ne'š falit ako prognoziraš da će vrime bit - promjenljivo! Zalipiš onu ikonicu na kojoj je prikazan oblak, ispod oblaka dvi strelice kiše, povrh mrvicu sunca kako se smije i Bog te veselija! Neka ti samo ko pokuša prigovorit da si falija! Predvidit vitar koji će puvat - još lakše! Ovako lipo rečeš - puhat će vjetrovi promjenljivog smjera i intenziteta! Sve imaš tu - i maeštrale i tramuntane i bure i juga, u rasponu od bonace do fortunala. Šta god zapuvalo - pogodija si! I svi sritni i zadovoljni!
Iako svi dobro znamo da jedna lasta ne čini proljeće, možemo to sagledat i sa optimističke strane pa reć - jedna lasta nikad ne dolazi sama!
Na obalama Kaštelanskoga zaljeva već se polako osjeća slatki predsezonski nemir. Nagrnili Japanci sa svih strana, sa Honshua, Kyushua, Shikokua a bome i Hokkaida!
Na ulicama Trogira, ima Japanaca ka Kineza!
I šta je jako pohvalno, naš domaći svit se nekako počeja privikavat na slikavanje. Još do prije par miseci, svi su bižali od objektiva, čim bi me vidili da ih oću fotografirat, počeli bi činit finte livo-desno-livo, božemiprosti ka da ih mislim gađat zoljom!?
U jednoj lipoj i šesnoj kaletici u Pasikama, tija sam učinit koji snimak, ali nekako mi blesavo uvik slikat praznu ulicu. Naletile tri cure ka naručene, naše Trogirke i ja ni pet ni šest zamolim jednu od njih da samo učini đir vamo-tamo.
A ona me sve gleda, pa me miri i na kraju pita: A di vi stojite?
-Ja ti stojin u ulicu doktora Ante Starčevića sto trinajst!
- A kako se vi prezivate?
- Ja se prezivam Veršić
- Aaaaaaa, vaš mi je otac predava u školu, kad je tako onda oću!
I eto ga, bez šminke, bez namištanja, bez makakadi oko stylinga, ulica je odma dobila novi sjaj!
U Slatinama sam naletija na dva momčića kako čiste ribarsku mrižu.
- A za koje novine slikajete?
- Nije vam ovo za novine, nego za internet.
- A za koju stranicu?
- Brod u boci.
- Aaaaaaa, čuja sam za to!
Dođite opet za jedno misec dan, pa nas slikajte kako skačemo sa mula.
Dogovoreno!
U Kaštelima sam isto tako naiša na ribare. Čuje se pisma.
Ribar pleteeee mriiiiižu svoooojuuuuu....
Dok su ribari zauzeti poslom, dva vesela penzionera na šentadi sve se nešto smijuckaju.
Eno, onega snimite, hi hi, onega ča se sakrije, reka je svojima u poduzeće da je na bolovanje, a svaki dan gre na more!
@*/#& ćaćinu i materinu, mene ste našli zawebavat - samo se čulo iza kantuna...
Naravno da sam shvatija što je pjesnik htio reći pa nisam toliko inzistira da mi čovik pozira, drugi put ćemo, kad prođe bolovanje.
Dalje uz kaštelansku rivu, ljuljuškaju se brodići, sunce lipo ugrijalo, zapuvala bava maeštrala, a bome ni more u zaljevu nije više onako ajmemajko ka šta je nekad znalo bit.
U svakom slučaju, iako nas ovo nesritno vrime stalno manta i baca u krajnosti od depresije do euforije i zaobilazno natrag, ipak se ćuti vonj lita i lipih dana.
Na koncu, uvik imamo mogućnost izbora pa čak i ako na prvi pogled izgleda da nema velike razlike između pretežno vedrog ili pretežno oblačnog, koju ćemo stranu medalje odabrat - ovisi samo o nama.
Zdravi i veseli bili!
Post je objavljen 28.05.2010. u 18:38 sati.