Sve bi bilo jednostavno, da je stvarno tako, da jedna prava ljubav, iskljuci sve druge ljubavi... Kod mene nije tako, ja uvjek volim njih vise... i muskaraca, i zena, i zivota... ja ne mogu sama, ne znam sama, nisam sama sebi dovoljna. mozda me je zato tako opcinila izlozba fride kahlo, prepoznala sam se u toj njenoj ovisnosti o drugim ljudima, o ljudima koji me vole, koje volim... u njenom dnevniku, velikim slovima je pisalo vise puta: estoy sola, estoy sola... kao neka molitva, kao da ce je neko cuti... ne znam odkuda mi taj strah, i kad nema ni najmanje razloga da se bojim, znam da me kontrolise, znam da stoji iza mojih izbora... ali ipak sam lojalna, da ne kazem vjerna... iako ni ne vjerujem u potpunu vjernost... ne mogu lagati... mozda bih mogla iznevjeriti ali ne bih mogla lagati, to ne mogu... to mi je veci strah. kroz laz bi postala neko drugi, toga se jos vise bojim - ne biti ja... od svih ti silnih ljubavi, samo jedna je stvarna, samo jedna je fizicka, samo jedna je tako nesavrsena da joj vjerujem...
Post je objavljen 25.05.2010. u 23:39 sati.