U Zaboku nam se pridružuju domaći dečki i nakon još jednog sačekivanja na benzinskoj mirnim, sporim ritmom idemo dalje. Na mahove zna zapuhati malo žešće; lakše motore (i lakše vozače! ;-) lijepo njiše po cesti. Sad već fino paducka, ali ništa ne smeta; ritam je ugodan, Blue Knightsi na čelu znaju što rade (i kamo idu) pa je sve glatko. Pokušavam održavati radio-vezu sa začeljem, ali ove naše olfo "motorole" rade dok si na razdaljinama na kojima bi se mogli i dovikivati. Čim se izgubimo iza zagorskih bregova i zavoja čuje se samo squelch! Bezbolno (bez čekanja) prašimo preko Šentilja - čak nam i tovariši samo lupaju žigove, bez gnjavaže i kontrole.
U Miklavžu pred Mariborom zastajemo, tu nas na sačekuju dečki Čakovečki - Mustači i ostala ekipa Međimurska. Sad osim gomile bajkova imamo već i tri "vozila za logističku potporu"...;-). No, mi se malo se durimo na konobaricu; znala je da će doći gomila bajkera a sad nas sama mora posluživati i na šanku i na benzinskoj. Kavica za buđenje ima i sekundarni efekt; otvara apetit, pa se prikrpavam mojim nesuđenim Kuarlovčanima; friški kruh i domaće delicije savršeno pašu.
Iz neshvatljivih razloga propuštam posljednju priliku za oblačenje kabanice... neke moje odluke ni nikad kasnije ne budu jasne. Mulac.
Provlačimo se kroz Maribor naguravajući se sa frustriranim kamiondžijom i kiša polako prestaje padati - počinje pljuštati! Od Maribora se mirnim ali dobrim tempom hajbamo cestom zalijepljenom uz Dravu; tim sam putem išao samo jednom, po suhom vremenu - jako lijepa i ugodna cesta za vožnju, i kraj je lijep. Tih pitoresknih 65 km uz Dravu mi danas ne izgleda tako idilično; rukavice, čizme i marama oko vrata su mi onako, baš "prijatno" mokri.
Post je objavljen 15.05.2010. u 07:21 sati.