Čudno je kako neki običan dan postane značajan...juče sam osetio prazninu, ali ne kao do sada...osetio sam potrebu da nešto promenim...danima sam se vrteo...nezadovoljan i prazan...počeo sam da osećam i fizičke smetnje...danas sam rano ustao...odlučan da prestanem da volim one koji to ne zaslužuju i da volim one koje želim, bez obzira na posledice...uvek mi je bilo teško da kaže, da uslovim...lakše mi je bilo da se prilagodim, a posle da pobegnem...napolju je kiša...ipak...izlazim
Post je objavljen 15.05.2010. u 08:27 sati.