Autobuščenje ili kako sam postala pešak
Napravila sam saobraćajni prekršaj, priznajem, mali, malecni. Šta da se radi i to je za vozače. Sad ima vozača i vozača, ja sam idealni, mmada imam sitnijih problema sa parkiranjem. Ustvari to i nije problem, samo mi smetaju oni što su se parkiraju oko mene i uvek se neko stablo nacrta na najlepše mesto i ne znam unazad da okrenem volan, uvek se kola zabodu u neka sa namrštenim vozačem...sve same sitnice, kao slomnjeni far, ogrebana vrata, ma sitnice...
Počelo je bezazleno, zaustavio me je policaj zbog prekšaja. Umilno sam mu se nasmešila i pružila ruku da uzmem dozvolu... i onda je počelo... Dozvola je ostala u drugoj tašni.
Očito nije znao da ženskicama tašna mora de se slaže sa garderobom, cipelama, šminkom... i najmanje pri izboru tašne, mislim o nekoj tamo, dozvoli. Sve mi je bilo u tonu, ali badava.
Navalio na tu dozvolu kao da mu od nje zavisi život. Kopala sam, za svaki slučaj po onoj tašni, onaj se nervirao. Našla sam legitimaciju iz bibljoteke, nije ga impresionirala. Bocnu po laptopu i nadje me, šta me je uopšte davio, pitam se ja. Umesto da me teši, da mi se nadje kao muškarac, u nevolji, on samo gundja.
Vetar mi je pokvario frizuru, bila sam besna na policaja, ne znam zašto, i on se nešto mrštio.
Bio je frapiran što to papirče nemam . Nisam znala broj tablica svojih kola ( ko još to zna?)... Strogo je rekao da izadjem iz kola... Nije baš kao na filmu.
Bilo kako bilo dobih ja prekršajnu prijavu i sad kod sudije.
Sudija samo što me sa muzikom nije dočekao. Nisam imala nikave veze, niti sam se izdržavala volanom ( ne računa se što volim da držim volan u svakoj vezi) i odrapi me tri meseca... i još kaže da mi je kao učinio.. e pa baš mu hvala, neka drugi put učini svojoj ženi. Od vozača napravi, dok si rekao piksla pešaka.
Sad kao pešaku preostaje mi samo autobuščenje, valjda se tako zove kad umesto kolima ideš onim lepim busom sa vozačem...
Krećemo u ralje života.
Bajkograde, počinje tromesečno autobuščenje
Prvi dan autobuščenja
Krenula sam na sastanak zakazan u 9h. Naravno, uvek sam tačna, iz kuće sam izašla dvadeset minuta ranije.
Na stanici svi gledau negde levo, niz ulicu, pa i ja, verovatno je to neki običaj.
Malo sam se uznemirila, prošlo je dva minuta, a mog busa nema, verovatno nisam razumela dispečera kad sam proveravala red vožnje. Sedmica je zato išla na svakih deset sekundi po dve. Verovatno ih puštaju u paru. Posle petnest minuta, provere vremena sto pedeste puta, zaustavila sam taxi. Ona 6-ica je tad naišla meni za inat.
Nastaviće se autobuščenje...nažalost
Post je objavljen 08.05.2010. u 16:21 sati.