Jebote......to vam je čista koma.................ja se još nisam oporavila od tatine smrti.još uvijek sam u depri..jako mi nedostaje.............često se sjetim nekih trenutaka koji me jako bole.........iako imam i mamu i dosta ljudi koji me vole dio mog srca je i dalje mrtav.......on je bio moj tata,moj tatica.a ja njegova mala princezica....kada sam bila jako mala tata i ja smo sve radili zajedno.....nikada nisam previše marila za njega al to neznaći da ga nisam voljela i da ga nevolim ...nije mi nešto previše nedostajao.......a sada kada ga više nema moje srce je pusto. taj dan 28.3 moj dečko Jasmin je bio u Zagrebu i šetali smo Maksimirom.....mene je odjednom zaboljelo kod srca i krenule su mi suze na oći..... Jasmin je otišao iz Zagreba za Varaždin....a ja sam ostala sama.......oko 23 sata sam dobila poruku na facebook od frendice "žao mi je tek sam sada doznala" nije mi bilo ništa jasno.kroz dopisivanje sam doznala što mi je bilo sa tatom.istog trena sam nazvala baku i tražila tatu...ona mi nije dala tatu na telefon nego tetka Veljka...odmah sam znala što je u pitanju..znala sam da nešto nije uredu.....lagali su mi nisu mi htjeli reći istinu iako sam ih molila da mi kažu istinu........ponedjeljak ujutro sam prvim vlakom išla doma u Slatinu.tada sam doznala pravu istinu..........ostala sam bez tate...........otišla sam doma kod bake(tate)(moji roditelji su bili rastavljeni).........otišla sam na mjesto na kojem se on ubio...nisam mogla to više podnjeti.rasplakala sam se i to jako........Jasmin je došao na sahranu i bio moja podrška.on mi je jako pomogao kao i moji prijatelji............. ovaj post sam napisala iz jednog razloga, a taj razlog nije da me ljudi sažaljevaju nego da shvate zašto sam tako tužna i u bedu............... :(((((((((((((((((((((((((((((((
Post je objavljen 07.05.2010. u 18:10 sati.