Već danima nisam stao na vagu, ne da mi se, jer znam da neće biti nekog pomaka....a evo i zašto.... Petak je bio ok, dan, za ručak sam dobio bućkuriš, jelo od kuhanih komadića ribe i krompira, koje je u biti ukusno i sve to, ali zbog boje mi uvijek izgleda nekako nedorečeno, ovaj put su komadići ribe bili od škarpine, bio dobar, pojeo dva tanjura...obzirom da inače pojedem tri, ovo je uspjeh bio.....ostatak dana sam proveo odmarajući...
Prvomajsku subotu sam započeo košnjom, skinuo majicu i zaigrao se s košnjom od ujutro, pa negdje do podne, kada sam vidio da se pale prve roštiljske vatre uokolo, odlučio sam se povući da ne zujim ljudima. Nova kosilica je super igračka (ok, alatka, ali sama ide !!). Kad sam došao kući počeli su pregovori oko ručka, a u igri su bili roštilj i teleći perkelt...odlučio sam se za teleći perkelt, to je nešto kao paprikaš, samo gušće, a nije gulaš, zbog vrhnja valjda. Roštilj je dogovoreno da pravim ja sutradan. Ok. I pojeo sam vrlo malo, grrrrrr, nije fer da se takvi ručkovi spremaju kad moraš paziti što radiš. Popodne sam proveo za računalom mislim, a predvečer bio na jednom ugodnom druženju uz roštilj. Opet problemi, izbjegavao neki žešći zalogaj, ali malo sam i pojeo, ostalo mi pola lepinje nepojedene. Onako, nije mi baš bilo svejedno. A drugi problem je bio taj, što se uz zanimljive priče i teme koje su frcale za tim stolom uvijek dobro uklopi nazdravljanje, koje je meni, onako, baš zabavno. U jednom trenutku sam morao intervenirati, bilo nas je dvojica koji smo dijelili bocu piva i kad bi se čaše ispraznile jedan drugom bi dotočili..i tako, čaša, po čaša, a meni ključevi od auta u džepu postaju sve teži, pa sam na kraju promrmljao nešto kao, ajoooj, nemoj više...onako, dosta papački, ali jednostavno ne mogu bez vozačke, pa sam ubrzo otišao....Navečer sam izašao, kao pješak ! Pričali smo o svemu i svačemu, dok nekako na stol nisu došla pijanstva, pa sam ja ispričao kako sam proveo par dana, ne u pijanstvu, ali kako sam proveo nekoliko dana u intenzivnom druženju, koje je naravno bilo začinjeno nazdravljanjem. Zapravo je glupo takve stvari izgovarati, nit sam ja Henry Kinaski, nit sam neki cool tip koji ima pravo pričati takve priče. U tom trenu nas je napustio najozbiljniji od nas četvorice koji smo sjedili zajedno, ipak čovjek ima obitelj i nije mu do takvih priča, pretpostavljam..... Jesu malo nedorasle, ali opet, nekada vrlo stvarne....Ostali smo do malo iza ponoći i rastali se u sreći i veselju....
Nedjelju sam započeo teniskim susretom, dobro se iznojio i požurio kući da napravim roštilj. Na ručak su dolazili tetka i bratić i njegov sin i taman je bilo vremena da sve napravim. Prva tura mesa je bila super, kao sa slike, kada sam stavio drugu turu u kojoj su bili većinom ćevapi, krenuo sam uvesti auto, kako bi oslobodio kolni prilaz. Ta akcija nije trajala više od tri minute, a na povratku sam zatekao požar kako proždire ćevapčiće. Za ručkom je najmlađi član društva za stolom sve prisutne razveselio zaključkom da su to garavi ćelapi. Inače se nas dva družima na razne načine, igramo se, slažemo igračke, razne figure i dobro se zabavljamo, a taj dan smo razgovarali, pitao me kako to da sam zaspao prošle nedjelje kada smo trebali ići u cirkus. Rekao sam da čovjek treba hvatati svaku priliku da se odmori...nije neki odgovor, znam.
u ponedjeljak mi je bio imendan, nisam imao u planu nekakve proslave, no, poslije posla sam završio u restoranu u koji inače dolazim na pauzu, ok, hrana je tamo ok, ali obično dođem na pivo, a ovaj put sam popio malo više od uobičajene doze, pa sam kući došao poprilično veseo. Baš u vrijeme kada su mama i jedna draga gospođa, a ono, old familiy friend, trebale uživati u popodnevnoj kavici. Crni sine !
Utorak je bio ok, na poslu gužva, stigao i na pauzu, popio uobičajenu dozu i tu se valjda sve vratilo u normalu, ali povratak kući je bio pomalo stresan, tu ne znam baš kako ću ispraviti stvari..nije mi bilo na kraj pameti da stajem na vagu....
Jutros sam se ustao, dobro doručkovao i krenuo na posao, bio cijeli dan na terenu, vratio se kući, presvukao se i otišao na tenis, odlučio sam malo češće se baviti takvim nekim aktivnostima, možda uspijem. Kad sam se vratio kući zavirio sam u lonac, a ono grah. Kazna, fini grah, sa buncekom i slaninom, ma ne može biti bolje. Pojeo sam samo jedan tanjur, imat ću sutra dobar doručak.....na vagu ću krajem tjedna. Da vidimo gdje smo ja i moj pivski trbuh, kako kažu moji ukućani, znam da sam im gori od Frenkensteinovog onog čudovišta...
Post je objavljen 05.05.2010. u 21:09 sati.