DANDELION
Blagoslovi me za kraj.
Ti znaš da ja znam.
Još me pamte tvoje obale,
još glas ti drhti rezonancom blistavom
i tvoje srce u mom samuje.
Al više mi ništa, baš ništa
ne možeš ni dati
ni uzeti....
Blagoslovi me za kraj.
Ne želim više biti rijeka ponornica,
trpki badem,rijetka ptica.
tužan kaput sa dva lica.
Ne govori mi ono što već odavno
znam.
Blagoslovi me za kraj.
Otpuhni meko,
ko maslačkovu haljinu.
Možda me već negdje čeka netko...
Odgurni me,
da odljuljam što dalje, najdalje,
padnem, posijem se i dalje gradim
svoje hramove....
Post je objavljen 30.04.2010. u 22:49 sati.