Dale neje stigel stolnačiti ar su mu - otsekli glavu
Moje drago serce. Nimaj se žalostiti zverhu ovoga moga pisma niti burkati. Polag Božjega dokončanja sutra o desete ore budu mene glavu sekli, i tulikaj še naukupe tvojemu Bratcu. Danas (s)mo mi jedan od drugoga serčeno prošćenje vzeli. Zato jemljem ja sada po ovom listu i od tebe jedan vekovečni valete, Tebe proseči ako sam te u čem zbantuval aliti se u čem zameril (koje ja dobro znam) oprosti mi. Budi bog hvaljen, ja sam k smerti dobro pripravan niti se plašim. Ja se ufam u Boga vsamogućega koji me je na ovom svitu ponizil, da se tulikajše mene hoće miluvati, i ja ga budem molil i prosil (komu sutra dojti ufam se) da se mi naukupa pred njegovem svetem thronušem u dike vekovečne sastanemo. Veće ništar ne znam ti pisati, niti za sina za druga do končanja našega siromaštva. Ja sam vse na Božju volju ostavil. Ti se ništar ne žalosti ar je to tak moralo biti. U novom Mestu pred zadnjim dnevom mojega zaživljenja, 29 dan aprila meseca o sedme ore podvečer, leta 1671. Naj te Gospodin Bog s moju kćerju Auroru Veroniku blagoslovi.
Groff Zrini Petar
Ovim je pismom svojoj ženi Katarini, Petar Zrinski najavio svoju smrt u koju je otišao zajedno sa Franom Krstom Frankopanom na današnji dan 1671. godine u Bečkom Novom Mjestu.
Pri tome je Fran Krsto Frankopan nakon drugog udarca sjekirom pomogao krvniku tako da je rukom uhvatio kosu i podigao je kako bi ga krvnik lakše usmrtio.
Sada bi ovdje netko, dopisao svoje dojmove, sjećanja (?!?), dodao koji politički pamflet, parolu, kako li štoli, no kako ja nisam netko (da sam ja netko... - nemojte niti zamisliti kako bi to zvučalo da sam otpjevao), ne želim kvariti dojam ovog obavjesnog posta... ne, nije obavjesni razgovor, definitivno, nije (ili?)...
Kad sam već unekoliko pokvario dojam, ali kako imam tu privilegiju da dodatne komentare mogu upisati u post, koristim to da vam još više zagorčam život... hehe... kao da bi bio manje zagorčan da sam ostavio samo post i sliku, bez ove zakrpe koja je ionako dodana kasnije... a zakrpa k'o zakrpa... ako je Microsoftova, tim gore...
Dojmove o tome što se desilo dalje zbog ovakvog umorstva kao što je to bilo ovo prije 339 godina ostavljam vama na volju, dok bi pristalicama i obožavateljima teorija spekulativne povijesti prepustio razmatranje kaj bi bilo da ni bilo to kaj je bilo, ili kak' je to drugi velikan hrvatske književnosti napisal, pomalo zaboravljeni, a u školi omrznuti logoreični bard Fritz Krleža: "nigdar ni bilo da ni nekak bilo, pak ni vezda ne bu da nam nekak nebu"... možda je razmišljao i o Petru i Franu, mada je pisao o jednom drugom razornom događaju koji se desio 98 godina ranije.