Marketing
O rolanju
Ima nade i za one preko 30, hehe... Da, naučila sam rolati iako kao mala to nikada nisam radila. Role imam već nekoliko godina, no znala bih ih eventualno jednom ili dvaput godišnje staviti na noge i 'grebati' uz ogradu te zaključiti kako je to užasno teško... Međutim, ove godine moj sinčić je učio (i naučio) voziti bicikl bez pomoćnih kotačića pa sam se i ja odlučila malo više pozabaviti rolanjem. Prvo opet grebanje uz ogradu, onda se malo odmaknem od ograde, onda par puta padnem doslovno kao kruška... ali ne odustajem. I evo, jučer sam izašla i na ulicu i sve vesela se rolala gore dolje po cesti. Dakako, neki od susjeda me čudno promatraju, ali što je tu je.
Naravno, trebalo mi je puno više vremena svladati rolanje nego što je mom sinu trebalo da svlada vožnju bez pomoćnih kotačića. Baš se pitam zašto je to tako, kad si stariji, nekako je teže nešto naučiti, posebno kada se radi o fizičkoj aktivnosti gdje se prije puno puta moraš razbiti... Je li to strah od pada, od lomljenja kostiju, od predrasuda tipa 'To je za djecu, nije za mene', srama da će svi vidjeti kako padaš? No, u svakom slučaju sam i sretna što sam naučila rolati i dokazala – ima nade i za nas starije, hehe...
Post je objavljen 26.04.2010. u 09:25 sati.