Ovako je to bilo
ti si kupio kruh i mlijeko to jutro
Onda si rekao čekaj uzet ću još neke sitnice
neka stoje i čekaju nas
ti znaš kako to izgleda poslije praznika
nikad ništa nema.
a ja sam se ljutila
neću ići rekla sam ako ne opereš auto.
što te briga ženo smijao si se
iskrcat ćemo se i praviti da nije naš
spavat ćemo do devet ujutro
i odmoriti sav umor
bila sam uistinu umorna
već sasvim ravnodušna zbog hlača
koje su ti ostale zavrnute preko cipela
i koje sam te uvijek činila ispravljati
nisam ti rekla koliko se veselim što ćemo poći iz Splita
što četiri dana neće zvoniti zvono i telefon
i nitko neće pitati kartu za d….
i nikoga neće boliti …
a ti se veselio mom odmoru
gledaj rekao si
Vodit ću djecu sa sobom
i ti ćeš moći ostati sama i pisati
mala moja spisateljice
poljubio si me
ljubavi moja rekao si
uhvativši moju glavu u svoje debele hrapave ruke
kao da je moja glava n…….. …..
i onda si otišao
pidžama te čekala na jastuku
jasan znak da ću se izvući glavoboljom
na podu kraj kreveta ležala je knjiga o Lenjinu na ćirilici
i na njoj naslonjene naočale
najmlađi naš sin
kojeg sam pokušala uspavati
ljutio se na moje glupave priče
jer tatine su puno ljepše
a onda je zazvonio telefon
djeca su stajala na hodniku
kao u nekoj slutnji
mislila sam da je zabuna
ali tko bi se tako okrutno šalio
ležao si tamo
ležao si onako kako si se znao prepustiti snu
pa sam opet pomislila…
ali ti koji si grijao moje hladne noge
bio si već hladan
ostavio si me
Napisano pred trideset godina, a meni se i danas čini kao da je bilo jučer.
Post je objavljen 25.04.2010. u 18:23 sati.