Kada si zakrpan mnogim flasterima , zaustavljajući krv sa rana, koja su me popratila kroz život, kada napokon osjetim, sreću, tada se pojave mnogi poznati kao i anonimci (na blogu) koji tko zna iz kojih razloga ne mogu otrpjeti da usprkos mojim životnim ranama od kojih neke nikada neće prestati krvariti, ja ŽIVIM ,no dajem transfuziju upravo u ljubavi, ljubavi prema ljudima, konjima, pa sada i životu.
I tada me na momentat uhvati Miš.. koji se hrani mojim ponekoj zacijeljenoj rani, gricka ju ne može podnjeti da zacijeli već ju gricka da ponovo krvari,naravno to čini iz rupe svog jadnog života. no dosta o miševima oni su čak i slatke životinjice no tu se radi o Štakoru..koji ionako jednog dana bude samo flek na asvaltu ako se usudi ipak izaći iz rupe, nije naučen ugrizati vani u prostoru života, nego zalječe se iz rupe samo kada prolazim pokraj, .
Štakoru za sva vremena prestajem sa tobom na ovaj način komunicirati
Živi u svom svijetu hrani se lešinama svojih istomišljenika ..
Post je objavljen 25.04.2010. u 10:43 sati.