Svaki dan isto
Evo je Bajs odgovorio Čičku da je star i bolestan jer je ovaj njemu rekao da je glup? Koje je ovo vrijeme došlo da moraš istinu sakrivati pod tepih.
Ma jebemise za te pijavice što nam sišu krv (evo neka nam ovo sišu) imam ja prijatelja i prijateljica s kojima mi je život sasma ugodan.
Evo na primjer, prijatelj mi donese dvolitraču s vinom da ga kao degustiram i da mu rečem kakvo je?
Kakvo je rekoh mu nakon prve čaše tako da donese opet i ako je prava kušnja tek u donjoj polovici boce, zna se, ali mu onda ne mogu ništa reći, muke po meni.
Zapravo želio sam pisati nešto drugo, nešto svakodnevno a to dolazi od moje prije koja je udaljena par kilometri pa se dopisujemo emajliranom poštom kao to je mukte.
Klinac je mukte kad mi dolazu računi svaki mjesec, al' dobro.
Evo kako ona meni pišuva.
„Bok, kako ste što se radi. Kod nas je zima, kišica pada, samo što nije snijeg, ali nadam se da neće. Opet vadimo zimske jakne a tek sam ih pospremila. Inače sam tako, jučer kod zubara, vidjela sam sve zvjezdice jedan zub se upalio (kod ovih mladih se svako malo nešto upali) pa bolilo grozno. Eh i ti zubi !, Danas je malo bolje.
Skače sinoć muž oko mene, nešto se tu dešava, rekoh ja, te se on popravio a ja jok, ništa.
Markanu je počela škola sviranja, jučer je dobio note pa to dere li dere. Odmah je naučio.
To me podsjetilo na crnogorca kad su ga pitali zna li svirati violinu a on veli: „Nijesam probao ali znam sigurno.“
Muka mi je od tog sviranja ali moram šutiti, vježba i Mocarta, dosada živa ali on uživa u tome. Treba mu 20,000 kn za svu silnu neku novu opremu, ali reko je tek na kraju školske godine a i neka mu djed pomogne, bogati kao da je malo što sam ga ja rod'la.
Muževa firma je u kolapsu pa je crnjak. Jedva čekam godišnji da odem iz grada, od svih.
Jel' vam sin otišo u Njemačku. Ja mome mužu ne dam. (ne da mu) Strah me.
Moj muž je sinoć uz stalno prigovaranje uređivao neke zakačke za viseće tegle, uu ali je galamio, onda sam mu ja rekla opet, po stoti put, da je velika ljenčina i da ću sama i tak sam si ja sama svršila kako sam znala i umila, a on naravno u auto i pravac kafić.
Iša'o je kasnije sin pa ga vidio u kafiću, a muž ga lipo poslao kući da uči.
Mali se naljutio i vik'o, „djeca uče a tetek loče“.
A bila nam je13.godišnjica braka i naravno sjetio se tek navečer kad je doš'o kasno, pa on meni stao lijepo pričati bla, bla.... ha, ha ja se smijala i velim to si ti malo popio pa buncaš, veli on znao sam ja cijeli dan da je to danas ali sam ček'o da ti nešto kažeš a ja k'o iz topa: „što da kažem, da slavim 13 godina muke s tobom, naveliko sam pogriješila mogla sam uživati“.
Gleda on a ja čekam. Veli, ma ti to mene zezaš pa nisi ni ti meni ništa kupila?
A šta si ti meni kupio, galamim ja po kući i spremam se za kevet veli on vidit ćeš u krevetu a ja mu velim pošto je tvoj krevet u dnevnom boravku uz TV ne mogu vidit tvoj dar, ha ha ha a rekoh i onako ćeš ti zaspati odmah čim sidneš na tu svoju fotelju.
Mrmlja on već u polu snu evo mene, evo mene..... i zasp'o, do jutra.
Opet suša.
Eto tako se ja lipo sama odmorim u krevetu...
Za vikend sam imala doma generalku, muža sam natjerala da pere prozore sa mnom, da mi kreči kupaonu i pere rolete, ah da ste to vidili, jaukanje i kukanje, a ja još više, ne mogu ja sve sama galamila sam, ovo je rat i mir.
I onda je bacio krpu i veli: „ako je ovo generalka onda sam ja general a generali ne rade, ae bog“
I opet kafić i opet suša, da zovnem vatrogasca šta kažete? Lip vam pozdrav.“
Vatrogasac biti ili ne biti pitanje je sad? Šta vi kažete?
Post je objavljen 23.04.2010. u 16:40 sati.