Stiglo je pokucati na naša vrata ostaviti svoj topli trag
ufufufu to je proljećeeeeee
Korni idemo na večeru
Čuo sam samo nemoj skakt po meni
Fufuuu dobro si me sjetioooo
Da se nisi usudio..nisam ja stepenica uostalom idem ja još malo na terasu tamo je Topsy
Idem i jaaa čekaj me
E ne može ti stalno bockaš Topsy
Sve ću vas reći Bodljici fufu ići bez mene , pa Topsy malo bocnem istina
ali nije to tako strašno ..
Topsy je za to vrijeme bila na terasi , Bodljica je nešto radila i zaboravila košaricu s kvačicama.
smijestila sa u nju..
Malo mi je bilo tjesno ..pa narasla sam u ovih par mjeseci
Došlo nam je proljeće Topsy
Znala sam ,sada ga nečemo pustiti da ode kod susjeda
Bodljica mi je rekla da si cijelu zimu nanao u košari.
Zar ti se nije sviđalo u vrtu ?
Pa molio sam je da me stavi u ovu košaru puno papira
i znao sam da ću biti bliže njoj.
Zamisli da me je netko uzeo iz vrta
dok sam spavao , Bodljica bi bila tužna.
Ma daaa... znam ja, ne bi te nitko uzeo ,
samo ti nisi želio biti sam da daaaa
Paaaaa... ni ti ne voliš biti sama !
Ja ..ja sam mačka i nemam oklop i ne zakopavam se u vrtu
Ma nemoj , kao da te nisam vidjeo kako kopaš po vrtu sigurno si se i ti želila sakriti od zime
sve ja znam ...ne možeš ti mene prevariti zato jer sam ja oklopčić ee..
uostalom u košari je meni bilo super dođi i uvjeri se sama !!!
Korniiiii
iduću zimu preselit ću se u ovu košaru
Ma nemoj ..ne može ,ova je moja
Potom je došla Bodljica i zvala nas je na večeru , nije nam trebala dva puta reči
Korni je malo sporije hodao, ma da on je takav, kad ide na maraton prvi stigne
ali na večeru obavezno dolazi zadnji
Boco je već bio spreman, njemu ništa ne može pobjeći.
Tako se moje malo društvo skupilo
Korni zn aš što imamo za večeru ????
Ne znam , ali ja ću papat salatu, malo jabuke i paradajza ..breskvice Bodljica nije kupila
jer su iz neke tuđe zemlje tamo preko našeg vrta dalekoooo daleko i kad ideš u tu zemlju moraš imat
purtovnicuuuu
Fu fuuu a što ti je tooooo purutovnicaaa
Ajmo družino dosta brbljanja , kaže se putovnicaaaa
Moje malo društvo za okruglim stolom
Boco je uvijek prvi, a i glavni
Fu fuuu jeste opjaliiii rukiceeee
Daaaaaaaaaa
Bodljice a tanjurićiiii !!!!!
Evo društvo stižu tanjurići , Korni ,dođi popapat salatu
A zašto oni ne papaju salatu ?
Ma Korni ,znaš da Boco ne voli papati salatu , a ti je obožavaš
A voliš li ti salaticuuu
Ajme Korni moj ja ti se mogu utopit u salati
Znaš ja se ne bi utopio ja bi samo jeo pa tko će radit dvi stvari odjednom
E moj Korni .-))))
Nitko ne vjeruje da se za istim podićem mogu njih troje lijepo družiti
Nije teško voljeti ..to se zna .
No vratimo se mjesec dana unazad našem Kljunku golubu koji je proveo kod
nas puna tri mjeseca.
17.03.2010. Kljunko je sletio na moju ruku , dugo me je promatrao znali smo oboje
da se moramo rastati , još je par dana nedostajalo do početka proljeća.
Par dana prije primjetila sam da dolazi do prozora i gleda potom bi sletio
na stolicu ispred kompjutora i čekao moj dolazak.
Kljuckao je moju ruku kao da želi nešto reći, razumjela sam ga i znala što želi.
Moje se srce nije moglo odmah pomiriti s činjenicom da će otići,
navikli smo se na njegove nestašluke , njegovo gugutanje i skakutanje .
Strpljiv je bio , vježbali smo nogicu tri puta na dan i na kraju je mogao
bez problema stajati kao da nikad ništa nije bilo.
Krilo je nažalost zaraslo krivo ali je mogao letjeti .
Oporavio se , a ja sentimentalna ...mislim još jedan dan,
pa kad prođe taj dan onda poželjeh da ostane još jedan dan ahhhh.
Iznutra je nešto govorilo ..Bodljice moraš ga pustiti sve si učinila,
ali druga polovica mog srca nije se mogla pomiriti ..
ratovalo je moje srce jedna polovica bi ga pustila a druga je vrištala neeeee.
Odškrinula sam prozor.
Kljunko je sjedio na stolici , gugutao potom sletio na moju ruku
dugo smo se gledali .....znali smo..
Uf taj njegov pogled kao da mi je govorio
ne brini se čuvat ću se .
Izašla sam van.
Oko tri sata poslijepodne ušla sam ..nije ga bilo, prozor rastvoren
vjetar mu je pomogao da osIjeti dolazak proljeća i Kljunko je otišao.
Ah da mi nije tog mog srca i suze koja je spontano otkotrljala niz obraz
e da me je netko vidjeo ,znam da bi se narugao na moj račun...
zamislite zaplakati gorko zbog goluba.
Izašla sam van gledajući i tražeći ga po krovovima ,međutim nisam ga ugledala.
Prošlo je pet dana , moj odlazak iz kuće nekom bi bio smješan jer nisam gledala ispred
sebe kuda hodam ..glava je bila s pogledom u nebesa..
Bila bih mirnija da ga ugledam koliko god mi je bilo teško.
Prošla sam uz rivu nekoliko puta ..jutro je bilo mirno ali ga naruši neko klapetanje
i razvuče mi osmijeh ..
Kljunko me je spazio i doletio k meni.
Pa znala sam da me neče zaboraviti, ne može me zaboraviti.
Da li smo popričali ?!
da aa gugutaao je i šepurio se , pravio se važa moj Kljunko.
Potom odleti na krov i što spazih..iznenađenje pa proljeće je donjelo zaljubljenog prijatelja
Ljubili su se na krovu i da ne dužim
Kljunko je ustvari Kljunkica .
Svako jutro odem na naš pjacal tamo me Kljunkica čeka
donesem joj kikiriki ..to najviše voli , potom joj napravim kuglice od kruha , pa
tako smo se navikli .-))))
Pozirala mi je , pravila se važna pokazujući mi kako hoda bez problema,
samo je krilo ostalo , pa kad razmislim kako bih je prepoznala da nema tog njezinog krila .
U stopu je prati njezina ljubav .- ))))
Sretna sam i zadovoljna .
Ona moja polovica srca još se buni ali sve tiše , jer zna što je najbolje
za sreću naše Kljunkice.
Proljeće je došlo ..proljećeeee čuvaj mi se Kljunkice ...
Ne brini Bodljice , sad me čuva moja ljubav .
I odletješe zajedno, dugo sam ih promatrala moja polovica srca sad se stopila konačno.