Već nekoliko dana se mučim pokušavajući prebaciti slike sa mobitela na laptop.
Imao sam namjeru staviti par fotki na blog, ali moja Nokia i laptop sa OS Linuxom ne surađuju.
Ništa zato, moraću za ovu namjenu koristiti neki komp sa posla.
Nego. naš se Velebit zabilio od sniga. Bio je to oku ugodan prizor. Snježni pokrov, ne samo na vrhovima, već preko cijele planine. A nebo vedro, izuzetan pogled. Čovik jednostavno gušta.
Nekidan ja tako izađem u prirodu. Toplo, sunčano, šetam i berem šparoge, udišem friški zrak, divim se pogledu na bijeli Velebit.
Dođem kući, spremim šparoge sa par jaja, još uvik guštam, prava poslastica za nepce, strusim pivu.
I shvatim da je počelo ljeto (ili proljeće svejedno).
Jer pivu ne pijem zimi, zimi se držim čajeva, vina uz dobru spizu i tako to, ali ljeti, ljeti trusim pive.
E pa, definitivno je počelo ljeto. Da li su prve laste došle ili nisu, svejedno. Zimske jakne su spremljene u ormaru.
Ima li sunce i lipo vrime prste u tome ili ne, svejedno, ja se osječam pun energije. Čistim po stanu, odlazim u šetnje uz more, i ne sječam se kad sam zadnji put bio loše volje...
Čitam jednu odličnu knjigu, i svakako bih je preporučio svima vama , Švedski krimić:
Larsson Stieg: Muškarci koji mrze žene
i Larsson Stieg : Djevojka koja se igrala vatrom.
Za one koji ne vole čitati knjige, svakako pogledajte istoimene filmove, Ciklus se sastoji od tri filma i svi su jebeno fantastični.
Znam da na spomen švedskih akcionih filmova odmah pomislimo na malo drugačiju akciju, ali ovo su filmovi koje svakako vrijedi pogledati.
Nadam se da ćete uvažiti moju skromnu preporuku...
Post je objavljen 17.04.2010. u 12:20 sati.