Marketing
ĐIR PO PLAŽI
Ušli smo u proljeće a meni se nikako neda van iz zime. Pogotovo popodne. Još uvik mi je najlipše doma.
Vrtin tako malo po portalima i naletim na vremensku prognozu. Čitam. Za vikend prognoziraju kišu.
Mislim se, mislim. Možda je ipak najpametnije malo se mrdnit iz kuće.
Napravit đir i malo prošetat.
Mogla bi, recimo, poć napravit đir priko Brigi. Da vidin šta tamo ima nova.
Oblačim udobne cipele, jer iz doma i nazad mi je skoro dvi ure šetnje. Mali ruksak na rame i krečem.
Nasip je još uvik neuređen. Osim šta su nestala ona ogromna brda zemlje nikakvog pomaka ne vidim. I dalje se stavljaju nekakve cijevi. Bože moj, oće li ovo ikad bit gotovo?
Pomalo cupkam po kamenju. Sredina je sedmice, nigdi nikoga.
Samo ovaj galeb. Vjerovatno ni on ne bi bio ovako blizu da mu nije slomljeno krilo.
Pa polako priko mostića.
Napravit rani proljetni đir po plaži.
I kroz borove.
Tamo skroz na kraju neki fotograf sa topom fotografira ptice.
A ovaj psić je meni došao pravit društvo.
Rijeka mirno teče, brodić je i dalje na svom mistu.
U pijesku razbacane školjke.
Ustvari, posložene. Složilo ih more.
Pogled kroz trstiku.
I pomalo, s noge na nogu kući.
Trogir sa druge strane.
Post je objavljen 13.04.2010. u 08:17 sati.