Dragi moji, evo mene opet. Nije me dugo bilo. Nadam se da vam nisam jako nedostajala. Bila sam jaaaaaako lijena i nije mi se dalo pisati postove i uopće ići na blogove. Kada sam odlučila napisat post blogeditor me opet zeznuo. Post mi se nije htio objavit! Koje sam ja sreće... Sretan vam Uskrs zakašnjeli, ali ipak. Fakat, sorry. Moji Uskršnji praznici proletjeli su dok sam rekla keks. Bilo je lijepo. Neočekivano su mi baka, djed i teta bubnuli na vrata za Uskrs. Javili su nam dan prije nego što su došli da će ipak doći. Moju mamu gotovo je strefrilo =P. Moram vam priznat da ja već dugo pišem svoj roman. Malo čudno, ha? Od malena pišem neke tekstove, kratke igrokaze - dječje pošto sam i bila djete. Ali sam se sada odlučila za nešto ozbiljnije jer ja više nisam djete. Imala sam inspiraciju i počela sam pisati. Neću reć o čemu je niti ću ga objavit jer znam da postoje "zli" ljudi koji bi to prekopirali i rekli da su to oni napisali. To mi je nešto jako važno i ne želim to riskirati. Ove praznike najbolja prijateljica došla je prespavati kod mene. Krenule smo "spavati" (kofol) oko 22, a ostale budne do 4 i pol ujutro. Do tada smo svašta radile:
Lakirale svaki nokat u drugu boju (jer je polovicu lakova ona donijela, a polovicu sam ja imala). To su bile boje poput crvene, plave, zelene, roze, bijele, škljokičaste crvene i roze...
Bile smo za kompićem i sve u svemu radile ludorije. =)
Sutra već škola. Nema više praznika do kraja godine. Praznik rada je u subotu. Koji bed - koma. Falili ste mi, priznajem. Iako je samo par čitatelja mog bloga to su pravi blogeri, a ne oni koji samo skupljaju komentare, takvi ljudi nisu blogeri. To je moje mišljenje. I stojim iza svojih riječi. OMG, počinjem govoriti poput neke odrasle osobe. Mislim promijeniti svoj dizajn. Mijenjaju mi se ukusi... I tak, sve pozdravljam!!!! Pa-pa!
Post je objavljen 11.04.2010. u 13:47 sati.