Ja se igram svojim kuglicama i kockicama i zrncima..i pasionirano ih slažem..
uvjerena da je to to, da sam to ja…
a on nešto kaže…lijepo… a o meni..meni direktno…kako me doživljava..kako me vidi
I onda meni treba vremena..da to prihvatim..da shvatim..da i ja vidim…
pa se sve čudim… zaista?..
jer ne prepoznajem tu dimenziju sebe..tako da eto…
moram par puta odvrtiti film..skupa sa prijevodom i titlom…
i pogledati sebe njegovim očima..i tada…
sviđam se samoj sebi..i zadovoljna sam…
Post je objavljen 10.04.2010. u 19:18 sati.