Otvorio sam novi blog pred 10 dana. Na drugoj domeni. Konceptualni blog, može se reći. Sa fiktivnim likovima. Mislio sam vam prvo dati zagonetku (ili rebus) preko koje bi ga mogli naći. Pa sam je istestirao, ali je ispala prelagana. Iako je zapravo glupo to sa zagonetkom; ili ću vam reći ili neću. Glupo je kaj uopće govorim da pišem drugi blog ak vam ne kažem koji je. Stvar je u tome da ne znam ni sam. S jedne strane mi paše da me nitko ne čita, ali s druge strane, ako nemam publiku, prelako mogu odustati. Treba mi netko tko nešto od mene očekuje. Zapravo ne nešto, tko očekuje novi post. Inače se bojim da će se postovi previše prorijediti i izgubiti smisao.
A tako mi se neda nove čitatelje nalaziti. Ostavio sam u tih 10 dana 3 komentara. Neda mi se otkrivati nove blogove. To je, mogu vam reći, stvarno težak posao. Tam je isto ko i ovdje. Ako 1% blogova valja.
Ne znam, ne znam, ne znam.
Skoro sam, inače, zaključio priču na ovom blogu. U principu sve sam vam rekao, sve znate, jedino me niste čuli kak pjevam. Pa sam vam htio otpjevati nešto za kraj, ali nit sam uspio odabrati pjesmu, nit se zapravo želim oprostiti od ovog bloga. Ipak ste vi u spiki i neke stvari mogu tu sam-tak nakeljit i bit će vam super. A to drugdje ne mogu.
Bumo vidli, možda vam kažem, možda ne. Zapravo imam tremu pred vama. Za početak možete početi razmišljati kak bi se moje pravo ime moglo reći na grčkom. Ne mogu procijeniti koliko je to teško. Domena je: "a ne jebač". Ak netko skuži, nek ne otkriva u komentarima.
Post je objavljen 10.04.2010. u 11:48 sati.