Bunio se jadan konj,
probudio ga je nogu znoj,
za kopita nije znao,
bio mlad dok je krao.
Kod konja nije dugi nos,
konj kad laže hoda bos,
nervoze strašne more ga danju,
tužio se plačući hrastovu panju.
Što da radim,
pete me svrbe,
još mi samo treba,
da zaradim grbe.
Panj mu pruži papuče i poviče:
Biti ćeš poseban, jedinstven,
grbavi konj Sven.
Post je objavljen 08.04.2010. u 22:31 sati.