Lazem kad kazem da sam sretna. To nikad nisam ni bila... Nesto me vuce sve nize, zbog tebe... Zbog NAS! Srela sam te, zaljubila se u tvoje oci... Ne volis me vise, to znam, ali ne moras to pokazivati, jer znaj da boli...
Misli mi tebi lete, zelim da te dotaknem samo vrhovima prstiju da znam da jos uvjek postojis u mojoj blizini. Zatvaram oci, zamisljam tvoj lik, suze teku prema usnama, pruzam svoje umorne ruke da te dodirnm... Osjecam samo hladan zrak medju prstima, koji me polako gusi... Otvaram oci i tek tad shvatam da te nema! Suze sve jace teku, usne mi drhte, jecam... Skupljam se na bijeloj postelji i pocinjem da placem naglas. Ne pamtim kad sam ovako plakala, kad me je ovoliko boljelo...
Izgleda da smo se sreli u pogresno vrijeme, ali iako sam to slutila, zeljela sam da te zavolim. Ti si trenutno jedini centar mog svijeta, najveci u srcu mom, koje je mislila da je dovoljno samo da ti cuje glas...
Znaj, TESKO JE TEBE VOLJETI! U svoj toj mojoj sreci, ja sam ustvari nesrecna. Jer ova ljubav donosi mi samo suze, bol i uzaludno cekanje neceg dobrog... Svakog jutra budim se sa nadom da ce biti bolje, a ustvari moze samo da bude gore... Lazem da dobro je, rusi se sve!
Samo cekam dan kad ces srusiti svaki moj san, slomiti me PONOVO... Shvati, Ja znam samo voljeti... Pruziti SVE onom koji mi znaci sve... T si trenutno Ti... Moja jedina misao svakidasnja, kad otvorim oci, pa sve dok ih ne zatvorim sa suzama... Dovoljna mi je samo tvoja paznja!
Shvatices jednom ono sta se zaista skriva u mom srcu, ali bojim se bice suvise kasno... Bojim se da tada ja vise necu postojati!...
Post je objavljen 05.04.2010. u 19:33 sati.