Trudim se na nogama stajati,
Čvrsto, stasito, ponosito...
No
Proždire me....
Ubija mi dostojanstvo. (nešto )
Ne nazirem kraja,
Agonijom imenovan,
(p)ostajem sušta suprotnost prijašnjim stanjima.
Glava klone, oči se suzama pune,
Teško ću dugo još na kiši stajati,
Svaku kapljicu kiše jedna moja suza će pratiti,
Uzalud, no
Barem ne vide da plačem.
Gubim snagu,
Očima ne vidim,
Glavom ne mislim,
Srcem....živim.
Pitam se koliko kiše će nebo još proliti,
Koliko suza moje oči mogu iznjedriti?
Nikada neću, rekao sam, dopustiti da me pogaze,
Da na koljena ničice padnem.
Puste su priče, moja obećanja samome sebi..
Dođe i to vrijeme, a kad prođe bit ću jači,
Vjerom ću se umiriti,
Ruke podići, glavu uzdići,
I reći,
Jači sam nego ranije,
Nego ikad,
Razilaze se oblaci,
Dolazim k sebi,
Postajem ja, vraćam se....
Opet
Iznova...dok srce kuca,
Ja živim.
Post je objavljen 02.04.2010. u 01:49 sati.