Zbog financijske situacije, dragi i ja prisiljeni smo žiwjeti s njegowim roditeljima. Nitko tko na to nije prisiljen, neće razumjet o ćemu goworim, tj. tipkam... Pokušawam bit fer i ock, koliko mogu, ali kad kapi počnu preljewat čašu- događa se swađa! Odgojena sam u mirnoj okolini, tata i ja sami smo žiwjeli, nisam imala s njim pre velikih problema, galama bi bila jedino oko izlazaka, pretjerane potroše nowca na mobitelu i ewentualno o nekom pijanstwu s moje strane... Tako nisam ni naućila da se na mene netko dere, da me omalowažawa, naziwa me glupom i slično. No, sad, kad sam owdje gdje nebi htjela biti, to dožiwljawam swakodnewno. Jednostawno, imam pre welikih problema s tatom moga dragog. Woli malo wiše popit i onda kaže swega i swačega, što mene, nerawno, powrijedi. Problem je još weći, jer moj dragi ne želi reagirat, jednostawno, njemu je swe to swejedno... Swe to, natjeralo me da razmislim da li stwarno želim tu ostati, ili je wrijeme, da se ipak wratim tati. Je li wrijeme da stanem swemu tome na kraj, da imam swoje ja i da polako počnem s pakiranjem stwari i odem... Najteže bi mi pala razdwojenost od zaručnika, ali... Jbg, izgleda da ću biti prisiljena na taj čin i da ću jednostawno morat nać način da odem iz owog pakla, jer je swaki dan swe gore i swe teže za izdržat! Boli me što zaručnik ne reagira ne swe te uwrijede, na riječi koje me bole, jednostawno, kao da je swe to istina... Možda, kad mi stwarno swe owe situacije bude dosta, možda odem i postanem slobodnjak, jer... Owako imam feeling da sama moram prolazit kroz situacije koje su teške, a to nije u redu... Trebam prije swega dobro izwagat swe, koji su mi prioriteti i koliko mi je do dragog stalo... Wolim ga, ali nikad nije na mojoj strani... Pitam se, woli li on mene stwarno?
Post je objavljen 31.03.2010. u 20:02 sati.