Leđima naslonjena na konja, preko trbuha i srca. Još mokar od jurnjave, bilo mi je još ubrzano, paše mi njegova toplina.
Pobjegla sam s njim od kiše, jedva ga uvela kroz premalena vrata štale.
Umiren od moje blizine savršeno mirno stoji pritisnut od dva tijela.
Osjećam tvoja prsa i trbuh i bokove,nepravilno disanje, grebe me brada dok me ljubiš.
Uspinjem se na prste, usne su ti slankaste, potpuno prepuštena tvojim rukama, prvlačim te ke sebi, naslonjena na živi jastuk.
Adrenalin...još....još ne.....sutra.....možda ipak..... ti....... netko je vani.... dolazi..... ipak ne ...... sami smo....još.... još ne.....
Savršeno jutro.....
Post je objavljen 31.03.2010. u 15:45 sati.