Ovo je sastav koji sam ranije napisao za drugaricu, dok sad ne otisnem pero opet evo nešto starije onda.
Evo sad. Moram pisati sastav o mojim stavovima o rock and rollu, crkvi, religiji i cajkama...Za mene su to ne iscrpne teme oko kojih se ljudi još dugo vremena neće slagati, ali da je bar to jedino što nas muči, oooo kako bi smo sretna nacija bili mi. Ove stvari nekako najviše muče omladinu, jer u tom periodu odrastanja ljudi imaju potrebu da se grupišu, da budu prihvaćeni.
Što se muzike tiče vazda je to bila podela na alternativce i mainstream, metalce i narodnjake, drogeraše i seljake, sektaše i prave hrišćane...
Hm...šta reći o crkvi a da ne bude previše bezobrazno. Možda da bi tamo održao najluđi Rnr koncert. Moje mišljenje o crkvi se već doneke izgradilo, mislim da je ovo sad negde finale, što bi rekli, stavljam crep...Dok sam bio manji nekako sam sve to doživljavao kao obavezu, jer slušaj sine: „Mi smo Srbi i Pravoslavci i idemo u crkvu!“ Reči moga oca i moje tadašnje „dobacivanje“ do nekih stvari navele su me da sam jedan period života baš bio zagriženi vernik. Išao u crkvu ne samo Božićem i Uskrsom kao većina velikih pravoslavaca već i nedeljom kad su bile samo one babe i dede pred smrt. Čak sam jednom i zvonio u crkvi! Po tome ja sam bio turbo pravoslavac,zar ne? To su bile neke slepe godine kada radiš ono što se od tebe očekuje i smeškaš se stidljivo dok tvoja rodbina hvali tvoju pobožnost.
Što sam više odrastao obrnuto proporcionalno sam išao u crkvu. Mada moja vera nije jenjavala. Kraj osnovne i pubertet za mene su otkrile mnoge životne radosti. Cure, alkohol i rock and roll i nažalost srednju školu. U srednjoj sam postao ono što sam sad, ono što se od mene nikad nije očekivalo, ovo ni drevne Maje nisu mogle da predvide. Postao sam metalac. Postao sam ono na koje sam upirao prstom i rekao to su neki drogeraši i lopovi! Oooo da. Tako uredan i po PSU nekadašnji dečkić postao je ONO.
Stvari u mom životu radikalno su se promenile. U crkvu više nisam išao i s vremenom sve mi se više gadila. Osetio sam nepravdu i nepoštenje na mestu gde to ne bih trebao da osetim. Nešto je postalo trulo i smrdljivo. Možda mi se i nije crkva toliko zgadila ili bolje rečeno nije mi se uopšte zgadila koliko ljudi koji rade za tu firmu. Sveštenici. Nikad mi nije bilo jasno kako čovek propoveda o odricanju, ovakovom i onakovom životu, moralu i svemu ugodnom i finom a pritom se ni on sam toga ne pridržava. Vozi skupa kola, ima najlepšu kuću u selu...ugl zbrinut je. Onda mi je sve postalo jasno. Pa Raj nije na nebu ili u nekoj dimenziji X. Raj je na zemlji, samo što vlada zakon snađi se druže. Tad sam prestao da verujem u sve te priče i distancirao se od pravoslavlja. Pogubio sam se i razočarao. Shvatio sam zapravo koliko sve to može da hipnotizira i pere mozak bolje od arijela.
Ali znanje je ono što je uslovilo to. Čovek da bi se oslodio nekih stvari mora o njima mnogo da sazna. Ljudi kod nas beže od škole i knjige ko đavo od krsta pa nije ni čudo da se pobiju zbog razlika u veri, naciji ili vrsti muzike.
Mene je RnR oslobodio mnogo toga. Danas se osećam slobodnije nego ikada. Upoznao sam mnoge ljude koji su iz sličnih razloga odustali hrišćanstva, ali nisu zato sotonisti da ne idemo u krajnost, samo veruju u neke druge stvari.
Dobro je to kad se čovek može sam osloboditi okova društava, religije i svega onoga što samo vuče niže.
Mislim da su pravoslavlje i cajke nešto što ti udare na čelo kad rodiš na Balkanu. Možda je bole reći naočale. Ako te naočale nosiš celoga svog života bićeš prihvaćen na većinu mesta što je do jaja. Poneki ljudi nose ih čitav svoj život i nikad ne saznaju za neke stvari , bolje za njih, možda bi se razočarali kad bi saznali kako je zapravo svet šaren. Mada i kad nosiš naočale sa strane ti uvek dopiru neke druge boje. Neki ljudi se eto odluče skinuti te naočale i gledati svojim očima, budu ono što jesu, osećaju ono što jesu i vole ono što jesu. Ja sam jedan od onih što ih je skinuo.
Post je objavljen 30.03.2010. u 14:06 sati.