Marketing
Ja inače nisam baš nešto cinična
Zašto je moj blog uglavnom pun gnjeva, ljutnje, čuđenja, i svega toga..? Jer je riječ o materijalu kojeg želim izbacit na površinu i upotrijebit ga...pa, za nešto korisno. Ako ništa drugo, ostat će pokušaj, moj trud... A komplicirana je stvar ljudska psiha, i mozak...iz nekog razloga, a ja vjerujem da razloga ima i da je dobar (uvijek ga ima), najmanje mi dođe da pričam o ljepšim stvarima koje se dese. Njih uglavnom ne analiziram...mada ponekad i to...jer kako opisati..... Ponekad ih sebično želim sačuvati za sebe... Ili ne pokvariti ih, jer um često iz svojih razloga izokrene smisao....što nam kojiput,zapravo često pruža utjehu, i tome slično... Zato ja volim fotoaparat...fotić snimi, i šuti, ništa ne kaže. Čak i zabilježi emociju na nečijem licu, ali samo ponudi fotografiju, a promatrač je taj koji sudi...
Danas se opet probudih u bučnom gradu. Kraj prozora mi prolaze auti,drndaju auspusi, asfalt je već stoposto užaren...pravi je proljetni dan. Unatoč buci u prometu, čuje se energično ptičje cvrčanje. Pitam se kojiput kaj traže tu oko moje zgrade, kad nema skoro nikakve zasađene vegetacije, osim 2-3 stabla. Nego....sunčan dan i sva ta strka me malo...uplašila, izgubih se na tren da je ljeto, jer vani ko da je ful vruće. Ali me ipak razveselilo sunce na licu. Skipala sam danas predavanje. Nisam kolegicama rekla da idem u nsb učit, kad nejdem, zapravo nisam im niš rekla. Jedna frendica često veli da ode rađe učit u nsb nego na predavanja...ma ovo joj vjerujem 
. Skočila sam nešto kasnije do pošte. (u međuvremenu sam i jela, i napravila još 10ak manjih stvari al to sad nije bitno). Kad sam išla obavit tu poštu, uopće mi se nije svidio osjećaj na ulicama. Možda je to kaj mi je ovo prvo proljeće otkako sam u Zagrebu,ali...fakat je ko u...kakvoj košnici! Nekako me zatekao taj osjećaj proljeća. Kažem osjećaj jer...kalendarski ono traje već neko vrijeme, al danas nema sumnje...proljeće je. I pomislih kako nemam šta za obući, al sam se ušutkala jer to valjda svaka cura i žena obavezno pomisli barem jedom na početku i na kraju dana.
Ma dosta mi je seruckanja više, idem...dok mi nije blog počeo ličit na... Ma doć ću opet kad ću imat kaj pametno za reći.
Post je objavljen 29.03.2010. u 15:21 sati.