"mora se imati malo lude snove jer inače to baš i nisu neki snovi"
Cure s Roze koze rade super posao. I portal je odličan. I obožavam što mi svako toliko otkriju neki link za koji ne znam. I okej, obećala sam im prije tri mjeseca valjda napisati tekst, što nema nikakve veze s ovim tekstom, ali se malo hvalim. Jučer su objavile tekst nekoga tko je meni jako drag o tom nekome tko je meni jako drag. I ova dragost koja se izlijeva iz rečenice isto nema nikakve veze s tekstom, to se samo ja hvalim. Dakle, taj netko tko je meni jako drag je Zvonka, a ona je za Rozu kozu opisala kako je došlo do toga da svira, piše pjesme, nastupa i sve ostalo što ide uz to.
Meni je ovaj moment super:
Išlo mi je, i išlo mi je prirodno i spontano, ali trebalo je slomiti taj otpor u sebi, strah, napraviti taj klik u glavi poslije kojeg možeš stati pred zrcalo i reći: ‘Ja sam Zvonka Obajdin, glazbenica’ bez da umreš od smijeha ili srama ili i jednoga i drugoga. Da, jesam, pa kaj?
Od trenutka te promjene paradigme pa na dalje, stvari su se zarolale i rolaju se i dalje, nekad brže a nekad sporije, na većim ili manjim valovima povremenih životnih lahora, maestrala i buragana, ali imaju svoj smjer i svoj momentum i ne vidim baš da će se zaustaviti samo tako.
...jer nije mala stvar napraviti nešto o čemu maštaš cijeli život. I ovo iz naslova "mora se imati malo lude snove jer inače to baš i nisu neki snovi" - to vam je Zvonka.