-ZARA! DIŽI SE!- probudilo me glasno lupanje po vratima. Skočila sam na noge. Kako sam se brzo ustala zamaglilo mi se pred očima na tren. Lupanje nije prestajalo. Netko je udarao po vratima kao da mu o tome život ovisi, a moj mozak još nije bio u stanju registrirati tko je ta osoba koja se dere.
-IDEM!- viknula sam, -Samo trenutak.-, zaletila sam se u kupaonicu i na brzinu obavila jutarnju higijenu te se obukla. Vezala sam kosu i otvorila vrata. Bill.
-Hej.-, veselo sam rekla.
-Hej? HEJ?- pogledao me. Napravila sam neku čudnu facu.
-Uhm...o-oprosti?- zamucala sam, -Žao mi je što si čekao...-, počela sam.
-NE TO! Nije to bitno sad! Jebote, svima vam se mora crtat.-, rekao je i počeo nervozno tupkat nogom o pod. Gustav je izašao iz apartmana pored.
-Evo i mene. A sad...što je tako hitno?- pojavio se pred mojim vratima.
-Stani tu i ne mrdaj. Ne, još bolje, ajte ti i Zara fino u njen apartman.-, rekao je Bill.
-A kud ćeš ti?- viknula sam za njim.
-Probudit Hagenovo lijeno dupe!- viknuo je natrag i nestao iza ugla hodnika. Gustav i ja smo ušli i ostavili otvorena vrata. Pogledala sam na sat. 5 sati??? Što je pak TAKO hitno da nas diže u 5 sati?
-Jel ti znaš o čem se radi?- pitala sam Gustava.
-Pojma nemam, sad se ust'o.-, odvratio je. Pogledala sam u suprotni zid i zagledala se u jednu točku. Uskoro smo čuli dernjavu u hodniku.
-Evo ih.-, rekao je Gustav i uzdahnuo. Oboje smo se digli. Georg je upao u moju sobu s rukama u zraku kao da hoda ispred policajca, a Bill odmah za njim.
-Sjedajte. Svi troje!- bečnuo je na nas.
-Na zapovijed!- Georg se nasmijao, a Gustav i ja smo se nasmješili.
-Vi...vi...Ne shvaćate ozbiljnost ove situacije!- bijesno je rekao.
-KOJE SITUACIJE?!- nas troje smo rekli istovremeno.
-MOJ BRAT SE ŽENI!- viknuo je kao da bismo mi trebali znati da on na to misli.
-Aha! To...-, rekli smo nas troje, a on nas je pogledao kao da nismo normalni. Otišao je zatvoriti vrata. Odmakao je stolac od radnog stola i dovukao ga pred krevet. Sjeo je ispred nas na onaj muški način, okrenuvši zaslon stolca prema nama. Izgledao je kao neki general koji upravo vodi razgovor s neposlušnim vojnicima.
-Dobro, ljudi, što je vama? Mi to moramo zaustavit.-, rekao je i rukom lupio u zaslon.
-Zašto?- Gustav je pitao, -Nek se ženi ako hoće. Aj, majke ti, ni prvi ni zadnji koji će se rastat.-, rekao je i izvalio se na krevet.
-Dobro, Gustav, ti više ne govori ništa. Očito si mentalno zaostala osoba.-, rekao je Bill, a svi smo čuli kako je Gustav došapnuo Georgu:Jel on to meni rekao da sam retardiran?
-A sad.-, nastavio je Bill, -Vas dvoje. Plan, trebamo plan.-, počeo je i zagledao se u mene.
-Poznavajući tebe...već imaš plan i to neki OPAKI!- rekao je Georg naslonivši se na ruke iza leđa i na taj način polegao.
-Naravno.-, nasmješio se Bill.
-Ojme neee...-, Gustav je nadodao.
-Oprostite, ali ja neću samo mirno sjediti prekriženih ruku i gledati kako moj brat čini najveću pogrešku u svom životu.-, rekao je i uvrijeđeno okrenuo glavom.
-E, pa...na greškama se uči.- Gustav je rekao i pogledao kroz prozor. Ustao se s kreveta i približio bliže prozoru.
-GUSTAV! DOSTA!- viknuo je Bill, -Neću to više tolerirati. TO JE GREŠKA! Prevelika čak i za njegovu bezmožnu glavu! Gustav?- zazvao ga je Bill kad je skužio da ovaj uopće ne sluša.
-JUHU! GUSTAV!- i Georg je rekao i približio se prozoru.
-Oho, Bill, moraš ovo vidit!- rekao je Georg s podsmijehom.
-Što? Daj da vidim!- ustao se i otišao do prozora. Uskoro su sva trojica buljila u prozor. Odlučila sam i ja pogledati. Imala sam što i vidjeti. Tom i neka crnokosa djevojka bili su ispred ulaza u hotel, držali se za ruke i nešto razgovarali povremeno se poljubivši. Bila je stvarno lijepa, to se mora priznati. Višlja od mene i vjerojatno i mršavija. Toliko sam mogla iz ove perspektive vidjeti.
-Ajme, strefit će me herc.-, rekao je Bill, primio se za prsa i odmaknuo od prozora. Georg se samo nasmijao, a Gustav nastavio piljiti kroz prozor. Ubrzo sam se i ja odmakla.
-Zara, što planiraš napravit?- pitao me Bill.
-Ti stvarno ne odustaješ.-, nadodao je Georg i sjeo na krevet pored mene.
-Uhm...Ništa baš.-, rekla sam i blesavo se nasmješila. Georg se nasmijao i rekao nešto u stilu: pa ja ovo ne vjerujem.
-Ništa? NIŠTA?- počeo se derati na mene. Poskočila sam.
-Dobro, pusti ju.-, rekao je Gustav.
-Ok, ti smisli nešto, ja ću to napravit. Ako hoćeš.-, rekla sam Billu i okrenula očima.
-Ne okreći mi očima, mlada damo!- prekorio me prstom.
-Dobro, tata.-, svi smo se nasmijali.
-Možda bi bilo dobro da ju upoznamo prvo. Bit će ti lakše procijeniti ju kao osobu i onda ćeš smisliti najbolji plan za uništavanje njenog i Tomovog života.-, rekao je Georg i sarkastično se nasmješio.
-Koliko god ti glup i retardiran bio...ovo ti i nije loša ideja...-, rekao je Bill, stavio ruku na bradu i pogledao u strop.
-Ej, ti si za onu seriju Zločinački umovi ili neku u tom stilu.-, rekao je Gustav i sjeo natrag na krevet.
-Kako god bilo moramo se držati zajedno. NE SMIJEMO! PONAVLJAM: NE SMIJEMO mu pustiti da se oženi tom fufom.-, Bill je rekao uzrujano.
-Samo se smiri jer ćeš ući u Guinessovu knjigu rekorda kao najmlađa osoba koja je dobila infarkt ikada.-, Georg ga je potapšao po ramenu. Onda smo čuli prodoran zvuk zvonjave Billovog mobitela. Zgrabio ga je iz džepa i bijesno viknuo:ŠTA? u slušalicu.
-Oh, ti si, draga.-, rekao je nakon otprilike 3 sekunde. Georg se nasmijao.
-Pa dakle, to se samo tebi može dogoditi!- rekao je, a Gustav i ja smo se nasmijali. Bill je Georgu pokazao prst i izašao iz sobe. Uskoro smo ostali samo nas troje.
-Al sad bez zajebancije.-, počeo je Gustav, -Što ćeš napraviti?-
-Da, ja isto mislim da to trebaš zaustaviti. On tebe voli, svi to znamo.-, nadodao je Georg.
-I ja njega volim. Zato neću ništa napraviti.-, čudno su me pogledali, -Čini se tako sretan i uzbuđen kad priča o njoj. Možda se stvarno zaljubio. Tko sam ja da mu kvarim to?- nasmješila sam se.
-Glupost. I sama to znaš.-, rekao je Georg i pozdravio se s nama, -Idem ubit oko dok se Bill ne vrati i opet počne pizdit po vratima.-, zjevnuo je i napustio sobu.
-Ostali smo samo ti i ja.-, rekla sam i nasmijala se.
-Daj upali TV, ne da mi se ić u moju sobu kad znam da će Bill za 5 minuta upast i opet napravit cirkus u hodniku.-, nasmijao se. Upalila sam TV i gledali smo nekih 10 minuta dok Bill opet nije upao u sobu.
-GDJE JE GEORG?- viknuo je kad je vidio samo Gustava i mene.
-Otišao ubit oko dok se ti ne vratiš.-, rekao je Gustav ne skrećući pogled s TV-a.
-O jebem mu sve...-, nije ni dovršio prije nego je napustio sobu i otišao lutati hodnicima kako bi ponovno izvukao Georga iz sobe.
***
-Kad se spustimo dolje, samo slijedite plan.-, rekao nam je na kraju svog predavanja Bill. Bilo je osam sati ujutro.
-Dobro, a sad se svi gubite iz moje sobe. Praktički sam još u pidžami!- rekla sam i nasmijala se. Svi su uskoro otišli, a ja sam morala slijediti Billov zločesti plan. Morala sam izvući iz ormara najsexy odjeću i to obući. Mrzila sam minice pa sam se odlučila za neke maslinasto zelene kratke hlačice. Gore sam planirala obući majicu na bretele, ali naravno da se to kosilo s Billovim zlim planom. Morala sam obući neki kratki krem top koji je jedva išta pokrivao. Mrzila sam to kod drugih cura, a sad me Bill tjerao da to i sama napravim. Obukla sam se i našminkala onime što je on odabrao. Za svaki slučaj sam se još jednom depilirala i oprala kosu. Bila sam totalno spremna. Sad je već bilo nekih pola deset. Izašla sam van kad su dečki pokucali.
-OHO! Dobro je.-, rekao je Gustav kad sam otvorila vrata, a Georg ga je trknuo. Bill je stavio ruku na bok.
-Ok, bijele tenisice, to je ok...ZNAM!- viknuo je i upao u moju sobu. Georg je samo okrenuo glavom.
-Jebote, ne radi se o nacionalnoj sigurnosti. Izgleda baš kako si htio. Ajmo sad, ovi nas već čekaju.-, rekao je i naslonio se na dovratnik.
-Šilt...šilt...ŠILT! Našo!- rekao je i nabio mi neku smeđu šiltericu na glavu. Pogledala sam prema šiltu ne pomićući glavu.
-Dobro, ajmo sad.-, rekao je Gustav i već počeo odlaziti. Za njim smo svi krenuli. Uskoro smo se spustili u prizemlje. Tamo su nas čekali Tom i Amelia. Ispred mene su išli dečki. To je bilo i dobro s obzirom da se ovakva nisam ni htjela pojaviti pred ikime, a kamo li pred Tomom. Čim su se maknuli ja sam ostala sramežljivo stajati ispred njih dvoje. Mahnula sam u znak pozdrava. Tom se nije dao smesti. Gledao je samo u nju i Bill je to primjetio.
-Danas je baš vruće, ne, buraz?- pitao je, a Tom je dok je krenuo pogledati u njega slučajno vidio mene. Skoro su mu oči ispale.
-Fino.-, čula sam Billa u pozadini. Što će sada biti?
Post je objavljen 26.03.2010. u 18:19 sati.