Prestao me ljubiti i zagledao mi se u oči. Umjesto da se osjećam kao da je sve ponovno kako treba biti osjećala sam se nekako mučno. Sve mi se vratilo. Osjećala sam gađenje prema njemu, prema sebi...kao da sudjelujem u nekoj gadnoj uroti.
-Znaš da ovo nije u redu.-, rekla sam ispravivši se u njegovom krilu. Stavio je ruku na moja leđa.
-Još nije. Ja...oprosti, nisam trebao ništa pokušavati...-, počeo se ispričavati.
-Ma sve je u redu, ja sam kriva. Koliko još imamo do Maldiva?-, rekla sam i maknula se iz njegovog krila brzo promijenivši temu. Sjela sam na sjedalo pored njega, a on je ostao sjediti do prozora.
-Poprilično. Hoćeš sjesti tu?- pitao me.
-Ma ne treba, samo ti sjedi.-, rekla sam, a on se zagledao u prozor. Osjećala sam se baš gadno zbog svega što se dogodilo. Ugrizla sam se za usnicu. Upravo ću napraviti nešto što ću definitivno požaliti. Započet ću razgovor o poljupcu.
-Gle, Tom...-, počela sam, a on se okrenuo prema meni. Zanjemila sam, odjednom mi se glava ispraznila, jezik spetljao i nisam imala što za reći. Krasno.
-U redu je, ja sam kriv.-, rekao je, ali u očima sam mu vidjela da nije u redu. Nije ni blizu u redu. Imam neki čudan osjećaj da sam mu gadno slomila srce ovaj put. Pogledao je natrag prema prozoru. Ponovno sam se ugrizla za usnicu.
-Ali Tom...-, počela sam. Pogledao me.
-Zara, dobro je. Zaboravi na to i uživaj u ostatku vožnje.-, rekao je i nasmješio se. To je bio tako lažan osmijeh, primjetilo bi se i iz aviona. Okrenuo se ponovno ka prozoru. Ostatak vožnje atmosfera između nas dvoje nije se znatno promijenila. Nekad davno rekli su mi da kad jednom muškarcu slomiš srce njegova ljubav zauvijek nestane. Ili nešto u tom stilu. Nadam se samo da se to sad nije dogodilo. Toliko smo se zbližili da ga u zadnje vrijeme osjećam pod kožom.
-Što si tako zamišljen?- pitala sam samo kako bih uništila tu mučnu tišinu.
-Ništa... Razmišljam.-, rekao je i okrenuo glavu prema meni nasmješivši se. Primio me za ruku. To mu je valjda već postao refleks. Brzo ju je povukao.
-Oprosti. Ehm...navika.-, rekao je odmahujući glavom. Tom kojeg poznajem nikad ne bi to napravio. To je samo potvrđivalo moje sumnje. Srce mu je slomljeno. Morala sam to popraviti još dok mogu. Povukla sam ga za rukav i okrenuo se prema meni. Primila sam ga za ruku i približila mu se. Bila sam mu poptuno blizu. Htjela sam ga poljubiti i primila sam ga za majicu. Zaustavio me.
-Nemoj, Zara. Nemoj napraviti nešto što ćeš na kraju požaliti.-, rekao je gledajući u moje usne. Pustila sam ga. Ustao se i otišao negdje. Ostala sam sjediti. Ono više nisu sumnje. Sada sam sigurna...
***
Čim smo sletili brzo je zgrabio svoje stvari i odjurio od mene. Htjela sam ga par puta zazvati ili nešto, ali nisam se usudila. U potpunosti sam zbunjena. Pojma nemam što da učinim. Volim ga, još ga volim. U to sam sto posto sigurna. Samo mu još nisam spremna oprostiti sve. Nešto nije u redu samnom. Želim sve zaboraviti i umirem za njim, ali kad god mi je blizu umjesto olakšanja ja samo razmišljam kako da pobjegnem čim me pusti. Najrađe bih sjela u prvi avion za Afriku i nestala iz njegovog života zauvijek.
-Gospođice, avion je sletio. Idete li van?- ljubazna stjuardesa mi se približila. Nisam ni skužila da sjedim na sjedalu u avionu cijelo vrijeme ne pokazujući ičime da ću se ubrzo maknuti.
-Jao, oprostite.-, rekla sam, nasmješila se, pokupila svoje stvari i izjurila pred avion. Činilo mi se da nikoga nema.
-Hej, ideš?- Tom se stvorio iza mene. Vratio se.
-Tko, ja?- zbunjeno sam rekla. Nasmješio se i povukao me za jaknicu. Cijelim sam putem pokušavala približiti mu se što bliže, ali on kao da me odbijao od sebe. Kad smo došli do kombija on je sjeo na stražnje, a ja na sjedalo ispred njegova. Cijelu vožnju je gledao kroz prozor. Ne znam kako se on osjećao, ali znam kako sam se ja osjećala. Zbunjeno i usamljeno. To je vjerojatno slično njegovom emocionalnom stanju. Zatvorio se. Vožnja nije dugo trajala. U autu nije vladala tišina. Ostali su se jako veselili odmoru i svi su se odlično zabavljali i razgovarali. Svi osim Toma i mene. Šutili smo i svatko gledali kroz svoj prozor.
-Šta ste vas dvoje tako pokisli?- odjednom se Gustav oglasio. Svi su zašutili.
-Da, stvarno. To je vrlo neobično za Toma.-, Georg se nadovezao. Tom nije uopće reagirao.
-U redu je, Georg.-, rekla sam i pogledala u Toma.
-Pa po onom što sam ja zadnje vidio...-, nastavio je Georg.
-Dosta je sad, Georg.-, Tom ga je prekinuo i pogledao prema meni. Vidjela sam u retrovizoru. Georg je samo digao ruke u zrak. U vozilu je zavladala tišina. Uskoro smo stigli pred taj hotel, ili što je to već bilo, gdje smo odsjedali. Tom je izjurio iz kombija i brzo pokupio svoje stvari iz prtljažnika. Sačekao je Billa, a onda su obojica otišli unutra.
-Šta je njima?- Georg je pitao.
-Šta je njemu, hoćeš reć.-, nadodao je Gustav. Samo sam zbunjeno stajala.
-Ona mu je.-, Georg je pokazao prstom na mene. Onda su obojica zacoktala.
-Dečki, halo! Prevarena osoba - ja!-, pokazala sam prstom na sebe, -Osoba koja je varala - on.-, prstom sam pokazala na vrata hotela.
-Znaš, tehnički je ona u pravu.-, rekao je Gustav.
-HVALA!- nadovezala sam se.
-Ali opet...pa daj zaboravi to. Njemu je stvarno žao. Poznamo ga.-, Georg je rekao uzimajući stvari iz prtljažnika.
-Joj, znam, dečki, ali ne ide to tako! Da bar mogu tako jednostavno. Gadi mi se, znaš. Evo, Georg, daj zamisli da te djevojka prevari i kaže ti: Čuj, dragi, prevarila sam te. Opraštaš? Zar bi samo tako oprostio. Mislim, zar ti ne bi bio ni malo bed poljubit ju nakon toga?- pogledala sam ga. Pogledao je u nebo.
-A čuj...ne znam.-, rekao je. Gustav se samo nasmješio. Ubrzo smo pokupili sve naše stvari i otišli u hotel, to jest, stali na recepciju. Jost nam se pridružio.
-Dobar dan. Zara i David Jost, imamo rezervirano.-, nasmješio se recepcionarki. Ova dvojica su prasnula u smijeh. Pokušavala sam se suzdržati, ali nije mi uspijevalo, i ja sam se počela nekontrolirano smijati.
-Oho, mladi bračni par. Medeni mjesec?- pogledala nas je recepcionarka što je izazvalo još veće napadaje smijeha kod nas troje.
-Ma ne. Već smo to prošli.-, čim je to rekao ja sam se uozbiljila, a ova dvojica još više počela smijati. Jost me obgrlio jednom rukom.
-Planiramo imati djecu.-, rekao je, a Gustav i Georg su prestali sa smijehom.
-Ček...šta planirate?- Georg je rekao kroz polusmijeh. Jost ga je čudno pogledao.
-Molim Vas, možemo li dobiti ključeve soba? Stvarno sam umorna, dragi.-, rekla sam i namignula Jostu.
-Dragi?- počeli su se ponovno smijati.
-Oh, naravno. Dug je to let, izvolite.-, rekla je i nasmješila mi se. Kimnula sam glavom u znak zahvalnosti i primila ključeve u ruku.
-Evo ti, srce, ovo je tvoja soba.-, rekla sam što je izazvalo još veće ovacije kod ostatka društva.
-Hvala ti, ljubljena.-, Georg se toliko smijao, skoro se valjao. Stavio je jednu ruku na Jostovo rame.
-Stari, imaš ti još puno toga za naučiti. Na primjer...SUVREMENI JEZIK!- odvalio je, a Gustav je to naravno podržao. Obojica su krepavala od smijeha lupajući po recepciji. Recepcionarka nas je čudno gledala.
-Oprostite, imate odvojene sobe?- pogledala je u nas.
-E baš me zanima...-, Georg se na tren prestao smijati i naslonio na recepciju.
-Mi...ovaj, ja...to jest, ona...-, počeo je Jost, ali odlučila sam to prekinuti.
-Vidite, ne možemo biti u istoj sobi jer pokušavamo zatrudniti pa nam je liječnik predložio mirne noći kako bi se primilo. Kad je vrijeme za oplodnju samo odemo u jednu sobu i...znate, jel.-, rekla sam vrlo razumno.
-Isuse BOŽE!- Gustav je rekao i okrenuo se na drugu stranu.
-Kao što vidite, radi se o...hahaha...vrlo...hahahahaha....disfunkcionalnom bračnom paru.-, Georg je to jedva izgovorio od silnog smijeha. Jost ga je uvrijeđeno pogledao.
-Idemo mi u sobe, krasotice.-, rekao je.
-KRASOTICA?- obojica su rekla u isto vrijeme.
-Ma i vi ste krasotice, nemojte pomisliti da ne mislimo na vas.-, rekla sam i isplazila im jezik.
-Hoćemo li?- Jost je rekao i savio ruku u luk.
-Naravno, dušo.-, rekla sam i primila ga pod ruku.
-Majke ti, to sve nisi ni Tomu govorila.-, rekao je Georg i zgrabio torbe dok je Gustav uzimao ključeve s recepcije. Ušli smo u lft.
-David...Stari, šta je ovo bilo?- Georg je pogledao u Josta.
-Ne zajebavaj, to je prvo čega sam se sjetio u trenutku...-, rekao je, a misao su mu prekinuli jednim Ideš, sjetio se nečeg! koji je došao iz pozadine, pa smo se svi opet počeli smijati.
-A jesi se možda sjetio i Toma u tom trenutku? Znaš što će biti... Ubit će te. RAZAPET! Ko Isusa Krista.-, rekao je Gustav, a Georg mu pružio šaku.
-Šta je tebi danas sa Isusom?- Jost se pobunio.
-Planiram prijeć na katoličantizam-, rekao je, a ja sam zbunjeno okrenula glavom.
-NA ŠTA? KATOLIČANTIZAM? Što je to?- zbunjeno sam rekla.
-Joj, ti, katoličantistice! Šuti!- Georg se nasmijao, a Gustav nešto zamislio. Uslijedilo je par trenutaka šutnje.
-SJETIO SAM SE! KATOLIČANSTVO!- ovo smo popratili jednim pljeskom! Uskoro smo stigli pred soje sobe i svatko je ušao u svoju. Pozdravila sam se sa svima i zatvorila vrata. Krevet je bio ogroman i uredno složen. Ostavila sam stvari u hodniku, zatrčala se i bacila na krevet. Zatvorila sam oči i odspavala dobar komad. Ni sama nisam bila svjesna koliko. Onda me netko poškakljao.
***
-Ajde, uspavana ljepotice, vrijeme je da se digneš.-, Tom je sjedio na krevetu pored mene.
-A? Što...koliko...21???? MA KOJI????- viknula sam kad sam otvorila oči. Zgrabila sam sat u ruke. Tom se nasmijao.
-Smiri se. Nisi ništa bitno propustila, samo jedno kupanje.-, nasmješio se i zavukao ruku pod moju majicu. Prešao je par puta po leđima i izvukao ruku.
-Joj, sorry, stvarno. Trebali ste me dić.-, rekla sam.
-Probali smo. Na Georga si bacila lampu, a na mene jastuk.-, rekao je kroz osmijeh.
-Bacala sam stvari?- pogledala sam ga. Kimnuo je i nasmješio se.
-Ajme, tako mi je žao.-, primila sam se za glavu, -Jesam pogodila koga?- pogledala sam ga.
-Ne. Samo Georga.-, nasmijao se, a ja sam se okrenula na trbuh. Stavila sam ruke pod glavu.
-Ok. Došao sam jer...Moram razgovarati s tobom, jako mi je bitno. Moram ti nešto reći. Možda je najveća greška mog života, a opet...možda je najbolja stvar koja će mi se ikada dogoditi.-, rekao je i poškakljao me.
-Joj, super.-, rekla sam sarkastično.
-Jel ja to čujem sarkazam? Aj, ovako ćemo.-, počeo je, -Nazvat ću dolje da nam donesu večeru i kad budeš sita reći ću ti tu...vijest.-, rekao je i nasmješio se.
-Čini te jako sretnim. Mora da je nešto veliko.-, rekla sam.
-Oho, je. Jako veliko.-, rekao je i pogledio me po glavi kao da to radi zadnji put. Zakrenula sam ju i položila u njegov dlan. Nazvao je dolje i relativno brzo su nam donijeli večeru. Gledao me dok jedem.
-Ok, stvaaarno mora prestat to radit!- rekla sam.
-Što?- blesavo se nasmješio.
-Gledaš me dok jedem. OPET! Prestani s tim!- rekla sam.
-Oprosti, zanio sam se.-, rekao je i nasmijao se. Kad sam pojela sjeo je pored mene na krevet i primio me za ruke.
-Slušaj, nije mi ovo lako...zato me pažljivo slušaj. I nemoj popizdit prije nego što dovršim. Ok?- sad sam se i prepala.
-Dobro. Pucaj.-, nasmijala sam se.
-Vidiš. Danas...ja...upoznao sam nekoga.-, moj smješak se pretvorio u ozbiljan izraz. Pogledala sam ga čudno.
-I ja...mislim da sam se zaljubio.-, rekao je i tupavo se nasmješio. Ok, sad sam bila totalno zbunjena, a srce mi je lupalo sto na sat.
-Zove se Amelia. I ona...ja...sam ju zaprosio.-, rekao je, a ja sam raširila usta.
-ŠTA SI JU??- povisila sam ton.
-Sjećaš se dijela u kojem ti ne pizdiš?- pitao me s uplašenim izrazom lica.
-ZAPROSIO SI CURU KOJU ZNAŠ JEDAN DAN?- pogledala sam ga čudno.
-Osam sati.-, ispravio me i spustio pogled.
-OSAM SATI, OPROSTI, MOLIM TE!!- nastavljala sam svoj šou. Nastala je kratka stanka.
-I šta je rekla?- pitala sam.
-Prihvatila je. Osjeća se jednako kao i ja.-, rekao je uzbuđeno. Ovo ga je očito jako veselilo, tko sam ja da mu kvarim snove. Steglo me nešto u srcu i grlu.
-Wau. Ja...ajme, pa ti se ženiš! Ne mogu vjerovati!- rekla sam i zagrlila ga.
-Znao sam da ćeš barem ti shvatiti. Bill me izbacio iz MOJE sobe kad sam mu rekao.-, nasmijali smo se.
-Super, kad ću ju upoznati?- pitala sam.
-Uhm...sutra. Sutra ujutro. Ako se probudiš.-, rekao je i nasmijao se. Neko smo vrijeme još razgovarali.
-Moram ići, Amelia i ja ćemo večeras šetati i malo se bolje upoznati. S njom zaboravljam na sve. Znaš, osjećam da je to ono pravo.-, rekao je uzbuđemo i digao se. Prišao je vratima.
-Vidimo se sutra!- rekao je, a ja sam se nasmješila i ustala se za njim.
-Da, vidimo se.-, odvratila sam. Zatvorio je vrata, a ja sam se prestala smješkati. Legla sam na krevet i uronila glavu u jastuk. Počela sam plakati kao kišna godina. To je trebala biti moja šetnja uz plažu ili gdje god da će se šetati. Nisam ovo očekivala ni u najgoroj noćnoj mori. Plakala sam uz tihe jecaje. Tako sam i zaspala - u suzama.
Post je objavljen 24.03.2010. u 21:02 sati.